Čitaj mi!

Običaji i narodna verovanja na Veliki petak – od kalemljenja voća do provlačenja ispod plaštanice

Najtužniji dan u hrišćanstvu, kada je Isus Hristos osuđen i razapet na Golgoti, provodi se u strogom postu i tuzi zbog žrtve Isusa. Za ovaj dan vezuju se brojni narodni običaji i verovanja.

Veliki petak, dan kad se Isus žrtvovao za sve ljude, provodi se u tihovanju i molitvi. Ovaj dan naziva se i Raspeti petak jer je tog dana Isus razapet.

Od Velikog četvrtka do Vaskrsa ne oglašavaju se zvona na crkvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti. 

Ne radi se ništa 

Veruje se da na današnji dan ne valja uzimati eksere, igle, šila i sve drugo oštro i šiljato da se ne bi pozleđivale Isusove rane.

Krojači i obućari tog dana ne rade ništa. I ne samo oni. Svaki posao, i van kuće i u kući, treba odložiti i izbegavati bilo kakav rad osim bojenja jaja.

Ipak, postoji verovanje da baš danas treba pometi kuću i to metlom, a zatim tu metlu baciti kako bi sva zla i nečistoće napustila dom. 

Bojenje jaja 

Najvažniji posao danas je bojenje jaja i to u crvenu boju, simbol prolivene krvi Hristove i novog života koji se rađa iz njegove svesne žrtve. Prvo crveno jaje naziva se čuvarkuća, čuva se na posebnom mestu da se ne razbije.

Pripisuju mu se posebna svojstva – lekovitost, plodotvornost, zaštita od grada i zlih sila. Ko ne stigne danas, može da oboji jaja i sutra, pre sunca, na Veliku subotu.

Crvena boja u koju se vaskršnja jaja farbaju, simboliše Hristovu Božansku, a plava ljudsku prirodu i zato se jaja najčešće farbaju u te dve boje. 

Šaranju jaja, kao i svakom drugom poslu, pristupa se sa pobožnošću, molitvom i ljubavlju. 

Farbanje jaja vrši se u spomen na događaj kada je Sveta Marija Magdalina Mironosica putovala u Rim da propoveda Jevanđelje, i posetila cara Tiberija.

Tada mu je, u znak pažnje, kao novogodišnji poklon, predala crveno jaje, i pozdravila ga rečima: "Hristos vaskrse". 

Provlačenje ispod plaštanice 

Na večernjim bogosluženjima na ovaj dan obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukrašen sto ispred oltara, koji simbolično predstavlja Hristov grob, iznosi plaštanica. 

Tri puta se, uz zvuke klepala, obilazi oko crkve, što simbolično predstavlja Hristovu sahranu. Plaštanica se potom polaže ispred oltara. U Popovom polju, ali i ostalim krajevima Srbije, vernici od ranog jutra odlaze u crkvu i celivaju plaštanicu.

U pojedinim delovima Srbije, običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice, provlače ispod stola na koji je položena plaštanica. Po narodnom verovanju prilikom provlačenja, treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju, i ta želja će biti ispunjena. 

Kopriva – jesti ili ne? 

Tog dana svi jednoniče – ne jedu i ne piju ništa. Strogo se posti. Ko ne može da ne pojede nešto, može uzeti malo hleba i vode.

Ne pije se vino jer se misli da ono predstavlja Isusovu krv. Žene kuvaju varice i mlade koprive. Varica se nosi čobanima, a koprivu zbog zdravlja jede i staro i mlado.

U nekim delovima zemlje, međutim, veruje se u potpuno suprotno – da uopšte ne treba jesti koprive.

Zanimljivo je da se u Sremu veruje da treba izbegavati konzumaciju belog luka. 

Šta će biti sa voćem 

Stariji ljudi danas gledaju u nebo i kažu: ako na Veliki petak pada kiša, neće biti šljiva, ako je toplo i sunčano očekuje se veliki rod voća.

Postoje i delovi zemlje u kojima ljudi veruju da, iako se ništa ne radi, voće treba okalemiti jer se veruje da se primi sve što se ovog dana nakalemi.

U južnoj Srbiji veruje se da na današnji dan veštice bacaju čini, a napolju vrebaju urokljive oči, pa decu ne puštaju napolje, van dvorišta.

*Delovi teksta preuzeti su iz knjige "Srpski narodni kalendar", autora Dragomira Antonića i Miodraga Zupanca

div id="adoceanrsvdcfhklggd">