Čitaj mi!

Prosveta na ispitu – kakav je uticaj onlajn nastave na obrazovanje i radne navike učenika

Od ponedeljka su se stariji osnovci i srednjoškolci vratili u školske klupe po modelu koji je korišćen na početku tekuće školske godine. Ministar prosvete Branko Ružić kaže za RTS da je glavni izazov tokom pandemije bio očuvanje zdravlja nacije, ali i učenika i nastavnika. Nastavnici navode da su učenici izgubili radne navike i da se svuda u Evropi uči da bi se znalo, a da se kod nas uči samo za ocenu, dok roditelji napominju da decu i nastavnike niko ništa nije pitao otkako je počela onlajn nastava.

Učenici su se vratili u školske klupe u ponedeljak. Ministar prosvete Branko Ružić rekao je da je glavni izazov u ovakvim vanrednim okolnostima očuvati zdravlje nacije i dece, učenika, studenata i nastavnog i vannastavnog osoblja.

"Što se tiče ova dva dana, ja moram reći da sve teče, rekao bih, redovno. Vratili smo se na model od 1. septembra", naveo je Ružić tokom gostovanja u emisiji "Upitnik" na RTS-u.

U anketi učenika Desete gimnazije, koja je prikazana u emisiji, nije bio nijedan učenik koji se nije žalio na aktuelni režim nastave. Ružić je naveo da je bio u više gimnazija i da postoji deficit kontakata između nastavnika i učenika, ali i učenika međusobno.

"Ne verujem da stariji u srednjoj školi mogu da izgube te radne navike, pošto se one stiču u osnovnoj školi, od prvog do četvrtog razreda, ali svakako da je to jedna manjkavost koja je evidentno prisutna i to nezadovoljstvo zbog deficita u druženju, u komunikaciji", istakao je Ružić.

Ministar je naveo da je oko 1.250.000 dece deo obrazovno-vaspitnog sistema u Srbiji, a da je situacija planetarno vanredna kojoj pokušavaju da se prilagode.

"Mi nemamo razloga da se stidimo zbog svega onoga što je urađeno i u prethodnom mandatu i sada je nastavljeno, što se tiče prelaska na nastavu na daljinu. Mislim da smo pokazali tu adaptibilnost", istakao je Ružić i dodao da duguju zahvalnost svim nastavnicima koji su snimali nastavu na daljinu.

"Svuda u Evropi se uči da bi se znalo, kod nas se uči za ocenu"

Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić rekao je da učenici nemaju radne navike, pošto ih niko tome nije naučio, kao i da se svuda u Evropi uči da bi se znalo, a kod nas se uči za ocenu.

"Radne navike, polako, od koraka do koraka se gube zato što ih niko nije naučio radnim navikama. Da li je to pedagog ili psiholog ili učitelj ili učiteljica? Prvenstveno, čas odeljenske zajednice, mora se učiti kako steći radne navike", istakao je Antić.

Naveo je da učenici onlajn nastavu doživljavaju kao školski raspust tokom kojeg ne treba da uče, ali i da se ni nastavnici nisu prilagodili.

"Budite ubeđeni da veliki broj nastavnika nije imao kontakt sa računarom", rekao je Milorad Antić i napomenuo da je starijim nastavnicima problem da prave onlajn nastavu.

Antić je naveo da onlajn nastava nije ispunila očekivanja, naročito u pogledu socijalizacije znanja i gubitka radnih navika koje su pojedinci imali.

"Mi moramo da shvatimo da je obrazovanje investicija koja se na neki način isplati, a ne trošak. Da smo ulagali toliko, kao što ulaže država u radnike kada dođe strana investicija, mi bi bili među najboljima u svetu", naglasio je Antić.

Istakao je da je nemoguće da imamo 40 odsto odličnih đaka, a da u Nemačkoj najbolji prosek retko ko ima.

"Decu i nastavnike niko ništa nije pitao"

Gordana Plemić iz Udruženja "Roditelj" istakla je da se u tom udruženju u poslednje dve školske godine intenzivnije bave obrazovanjem zbog epidemijske situacije.

"Mi znamo da je ovo vanredna situacija, da nema tu nekog čarobnog štapića, ali mislim da jako malo razgovaramo, da uopšte nema te saradnje roditelj-dete-škola, pa na kraju krajeva i ministarstvo", navela je Gordana Plemić.

Istakla je da su u njihovim anketama i deca i nastavnici rekli da ih niko ništa nije pitao i da smatra da bi trebalo da se čuje šta oni imaju da kažu.

"Kada uzmem to iz ugla roditelja, roditelji su bili jako opterećeni u protekle dve školske godine sa obrazovanjem kao takvim, obrazovanjem svoje dece, zato što su sa jedne strane trebali da budu i nastavnici i psiholozi i roditelji. To nije lako. Ne možemo mi svi roditelji da znamo sve predmete", naglasila je Plemićeva.

Dodala je da je jedan od velikih problema u onlajn nastavi bio i taj što sva deca nemaju računar, internet i pametni telefon i da je aktuelna situacija pokazala da nisu svi učenici ravnopravni u obrazovanju.

"Krivica zbog loših rezultata na probi velike mature treba da bude podeljena" 

Ana Dimitrijević iz Foruma beogradskih gimnazija je navela da krivica zbog loših rezultata na probi velike mature treba da bude podeljena i da su oni predlagali da bi velika matura trebalo da se odloži za osam godina.

"Ono što bi dalo najrealnije rezultate je ukoliko bi jedna cela generacija, od prvog razreda osnovne škole do prvog razreda srednje prošla kroz taj novi program i kroz nove metode. Ovde je suština problema, i to je ono što je oko 90 odsto učenika navelo kao problem, da se oni nisu susretali sa tim tipom zadataka, nisu se susretali sa tim načinom razmišljanja", navela je Ana Dimitrijević.

Istakla je da je jako teško za godinu dana nekome promeniti način razmišljanja, pošto se učenici sa određenim načinom razmišljanja susreću od vrtića.

Navela je da su problemi i u sastavljanju testova, malom broju obuka, ali i u udžbenicima, koji nisu napisani za takvu vrstu testova.

"Koliko god da nastavnik je taj koji deci objašnjava stvari i da ih uči stvarima, udžbenik je ipak taj na koji se oslanjaju kada odu kući i u tom udžbeniku, na kraju krajeva, treba da postoje i vežbanja i zadaci i objašnjenja, koja će opet biti u skladu sa tim načinom rada, metodom i razmišljanjem koji se od njih kasnije očekuje", navela je Dimitrijevićeva.

Ocenila je da se sa probnom velikom maturom poranilo i da su i učenici tome opušteno pristupili što nije dalo realne rezultate.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">