Govor mržnje sve prisutniji, često ga promovišu najistaknutije javne ličnosti

Analizirajući učestalost govora mržnje u srpskim medijima od 20. novembra do 20. decembra prošle godine i u kojim se oblicima pojavljuje ustanovljeno je – nema ga u svim tekstovima, ali izveštava se senzacionalistički. Često na način da se podstaknu tenzije.

"Ono što posebno brine, što je istraživanje pokazalo da su javne ličnosti, političari, profesori, dakle oni koji bi treba da pronose ideje tolerancije, nediskriminacije, zapravo oni koji u najvećoj meri koriste ovakav govor", kaže Ivana Krstić, ekspertkinja.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti kaže da su u poslednje četiri godine izdali više od 100 upozorenja zbog teških slučajeva diskriminacije, četiri parnice, 13 krivičnih prijava, među kojima mnoge za govor mržnje, a reagovala je protiv političara, crkvenih velikodostojnika, urednika medija. Međutim, to se obično svede na kršenje propisa o uznemiravanju i ponižavajućem postupanju.

"Zato što su se politički i drugi društveni akteri kada se javno obraćaju prilično izveštili i znaju gde je ta tanka granica da ne pređu u govor mržnje", objašnjava Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

Da je govor mržnje ogroman razlog za brigu i da može da vodi ka kršenju drugih prava, upozorava šef kancelarije Saveta Evrope u Beogradu. Epidemija koronavirusa, kaže, dodatno je doprinela širenju mržnje i podelama.

"Pandemija je otvorila put novom jeziku mržnje prema ranjivim grupama kao što su starije osobe, pripadnici nacionalnih manjina i LGBT zajednice, migranti. Mržnja ima posledice u stvarnom životu, po obične ljude, zbog čega žrtve moraju biti u centru pažnje. Radi se o političkom problemu, pa u središtu treba da bude politička odgovornost", naglašava Tobijas Flesenkemper, šef Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu.

Najviše govora mržnje u medijima istraživači su zabeležili na televizijama Pink i Hepi, ali regulatorna tela sve prijave građana odbacila su kao nepotpune, uneto je u izveštaju.