Čitaj mi!

Otkriven spomenik despotu Stefanu Lazareviću u Beogradu

Spomenik despotu Stefanu Lazareviću svečano je otkriven na skveru između ulica Gundulićev venac, Drinčićeve, Palmotićeve i Bulevara despota Stefana, u okviru manifestacije "Dani Beograda".

Spomenik, koji je visok četiri metra bez postamenta, otkrili su ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević i predsednik opštine Stari grad Radoslav Marjanović.

Spomenik despotu Stefanu Lazareviću urađen je prema idejnom rešenju vajara Svetomira Arsića Basare.

Despot Stefan Lazarević predstavljen je sa mačem u desnoj ruci, u levoj drži knjigu, a na grudima ima krst.

Događaju su, između ostalih, prisustvovali pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović, glavni gradski urbanista Marko Stojčić, zamenica predsednika Skupštine grada Andrea Radulović, gradski sekretar za kulturu Ivan Karl i direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda Olivera Vučković.

Vesić je rekao da podizanje spomenika despotu Stefanu Lazareviću vraća srpski srednji vek u kolektivno pamćenje našeg naroda i da se ponovo ne stidimo svoje istorije.

"Srpski srednji vek je jedan od naših najznačajnijih i najblistavijih trenutaka koje smo imali u istoriji. Mi, nažalost, nemamo nijednog srpskog srednjovekovnog vladara na novčanici i ponašali smo se do skoro kao da srpski srednji vek nije postojao. To je ove godine prekinuto podizanjem spomenika Stefanu Nemanji, a danas i despotu Stefanu Lazareviću. Danas imamo desetine gradova u Srbiji koji žele da podignu spomenik nekome od Nemanjića, onima koji su zaslužni za njihove gradov", istakao je Vesić.

Najavio je podizanje još nekoliko spomenika – kralju Aleksandru, Branku Pešiću, Dijani Budisavljević, Jovanu Jovanoviću Zmaju, Milošu Crnjanskom, Vasku Popi, Meši Selimoviću.

"To kome sve podižemo spomenike jasno govori koliko smo malo vodili računa o našoj istoriji. Ima primedaba na podizanje ovog spomenika, neke su estetske prirode jer svako ima pravo na svoje gledanje umetničkog dela. Ovaj spomenik je izvajao naš najbolji vajar Svetomir Arsić Basara, a spomenik je koštao 18.230 miliona dinara, od čega oko 3.230 miliona iznosi honorar koji je dat vajaru i oko 15 miliona samo vajanje spomenika. Poređenja radi, spomenik Borislavu Pekiću na Cvetnom trgu koštao je oko 20 miliona dinara. To govori o tome da nam je važna kultura sećanja, te da se naš grad razvija" rekao je Vesić.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković istakao je da je današnji dan praznik za Beograd, ali i da je pre 154 godine naša prestonica postala slobodan grad. On je podsetio da je despot Stefan Lazarević bio veliki ratnik, vitez, državnik i poklonik umetnosti.

"Despot Stefan je od pogranične ugarske varoši napravio kapiju Balkana. Njegov biograf Konstantin Filozof poredio je despotov Beograd sa Jerusalimom. Srbija je tada bila najveći pojedinačni proizvođač srebra u Evropi, koje je tada bilo glavno platežno sredstvo", istakao je Selaković.

Uporedio izgled ovog skvera iz prethodnog perioda i danas. Takođe, naveo je da je ovo mesto do pre nekoliko dana bilo ruglo, a danas skver koji obasjava ovaj deo grada.

"Nadam se da ćemo biti u prilici da svaki deo našeg grada ulepšamo podizanjem spomenika onima koji su svoje živote posvetili Srbiji. Posle razgovora sa ljudima iz inostranstva, koji su periodično dolazili u Beograd, shvatio sam koliko je u prethodnom periodu naš grad napredovao i krenuo da se menja nabolje", zaključio je Selaković.

Inače, u Beogradu već postoji spomenik despotu Stefanu Lazareviću, jednoj od najvažnijih ličnosti srpske istorije, a nalazi se na platou Gornjeg grada Beogradske tvrđave i delo je vajara Nebojše Mitrića.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">