Čitaj mi!

Zaboravljeni heroj Aprilskog rata – poručnik koji je odbio da se preda

Herojski čin poručnika jugoslovenske kraljevske vojske Božidara Žugića dugo nije bio poznat široj javnosti i guran je u zaborav. On je 1941. godine odbio da se preda mađarskim (hortijevskim) vojnicima kod Gložana, i tom prilikom je ubio neprijateljskog i svog komandanta, uz reči: "Zar se tako brani otadžbina?"

Božidar Žugić je rođen 14. marta 1915. u Novakovićima, selu kod Žabljaka, ispod Durmitora. Osnovnu školu je pohađao u Prijepolju, a odrastao je u Pljevljima gde je završio gimnaziju.

Put ga dalje vodi u Beograd, na Vojnu akademiju, gde će sticati znanja sve do 1935. godine.

U Evropi tada počinju turbulentna vremena. Drugi svetski rat Božidar Žugić dočekuje kao pripadnik Jugoslovenske vojske. Bio je inžinjerijski poručnik 10. posadnog puka.

Događaj zbog kojeg će ostati upamćen odigrao se 13. aprila 1941. u Gložanu, selu kod Bačkog Petrovca.

Hortijevski brzi korpus, u kome su bili i moderni nemački tenkovi i italijanske tankete, presekle su 10. posadni puk Vojske Kraljevine Jugoslavije koji se povlačio prema Novom Sadu.

Jugoslovenski vojnici su se našli pod paljbom i komandant puka Božidar Rosić bio je primoran da se preda. Neprijatelji su očekivali da će svi jugoslovenski vojnici i oficiri biti razoružani i doveli su meštanina, Štefana Dudoka, kao prevodioca.

Neočekivani istup Božidara Žugića 

Puk je bio postrojen a deo vojske nezadovoljan zbog predaje komešao se i konsultovao među sobom. Za to vreme hortijevski oficir izričito je zahtevao bezuslovnu predaju.

U tom trenutku je pukovniku Ristiću i fašističkom komandantu prišao poručnik Božidar Žugić držeći desnu ruku u džepu. Stao je ispred oficira i počeo da viče: "Šta hoćeš kukavico? Hoćeš da nas zarobiš bez borbe?"

Prevodilac Štefan je svedočio da nije smeo da prevodi dok je gledao unezverenog hortijevskog oficira.

Žugić se potom okrenuo ka svom komandantu i rekao: "Gospodine pukovniče, zar se tako brani otadžbina? Ja se ne predajem. Jugoslovenski oficir može samo da pogine."

Zatim je izvadio pištolj iz džepa i pucao prvo u hortijevskog komandanta, pa u svog komandanta. Obojicu ih je ubio.

Neprijateljski vojnici bili su u šoku i ubrzo je sa jednog borbenog vozila počela rafalna paljba po jugoslovenskim vojnicima. 

Poručnik Žugić je izrešetan i navodno je stajao uspravno tridesetak sekundi, pre nego što je raširenih ruku pao na zemlju. Stradali su i drugi vojnici, ali njihov tačan broj nije poznat.

Za Žugića nije dozvoljeno opelo

Hortijevski vojnici su bili besni: telo Božidara Žugića pregaženo je tenkom.

Meštani slovačkog sela Gložana  sahranili su nastradale jugoslovenske vojnike. Sveštenik Ljubiša Popović iz Begeča održao im je opelo, ali Mađari (hotrijevci) nisu dozvolili da se opelo održi i Žugiću.

On je zakopan u zaseban grob, pored puta, odvojeno od saboraca. Međutim, 1961. godine svi su zajedno sahranjeni kada im je boračka organizacija Gložana podigla spomenik. Tada je pozvana i Božidarova majka Marija. Došla je iz Pljevalja.

Zabeleženo je da su se Žugićevom delu divili čak i neprijatelji. U budimpeštanskim novinama je osvanula izjava nemačkog feldmaršala Maksimilijana koji je rekao da je to primer samožrtvovanja.

"Antički herojski podvig"

Prof. dr Darko Tanasković je u izjavi za dokumentarni film ocenio da je podvig Božidara Žugića bio herojski. Nazvao ga je "antičkim herojskim podvigom, podvigom ravnom Termopilima".

Međutim, Tanasković smatra da je taj čin nedovoljno istican jer je Žugić bio član jugoslovenske kraljevske vojske. Kako dodaje, ta nepravda je pritiskala njegovu porodicu i njegova majka se trudila da se to zabeleži i sačuva.

"Zato što su to primeri koji bi u budućnosti, a ta budućnost je već počela, trebalo da nam pokažu šta je zapravo stvarna ljudska vrednost, šta je herojski podvig, šta je odanost onim vrednostima i vrlinama koje su u antici nazivali kardinalnim vrednostima", rekao je Tanasković.

Vlast u Pljevljima dugo nije dozvoljavala da se Žugiću podigne spomenik jer nije bio komunista, niti da se proglasi za narodnog heroja.

Od sredstava njegove majke Marije izgrađen je spomenik koji je dugo čekao dozvolu. Ubrzo, posle njene smrti 1966. godine podignuto je obeležje na mostu u Đurđevića Tari.

Ranka Velimirović, sestrična Božidara Žugića, napravila je dokumentarni film "Besmrtni poručnik u smrt sa osmijehom".

broj komentara 5 pošalji komentar
(sreda, 14. apr 2021, 11:30) - Major [neregistrovani]

pravi heroji su retki

Vojnicima nije lako da dozvole olako predaju posebno onim istinski silovitim. Znam to kao oficiir dobro. Odrastaju i uče se rodoljublju u porodici, vojnoj akademiji i onda kao u ovom slučaju sa velikim snažnim pukom nastupaju, a ne čudi me da se deo Božidarovog puka hrabro pobunio i suprotstavio sa njim na čelu.

(sreda, 14. apr 2021, 09:35) - anonimus. [neregistrovani]

Heroj

Da su svi bili ko Božidar ne bi neprijatelj tako nastupao. Tajna Crnogorske slobode je u tome što predaja nije postajala kao opcija i on je nosio taj genetski kod. Slava Božidaru Žugiću

(utorak, 13. apr 2021, 15:09) - Горан [neregistrovani]

Као и увек....

Као и увек, ако није подигнут споменик, криви су комунисти. Нису криви комунисти, криви су злобници и завидљиве кукавице и осветници из сопственог краја и сопствена родбина! Подигнути су споменици другим официрима краљевске војске који, такође, нису били комунисти! Данас се све лоше приписује комунистима, међу којима јесте било олоша, али се прецизира ко је од "комуниста" засита нешто забранио. Када би се мало боље расветлиле ствари дошло би се да податка да је у 99 од сто случајева пресудио рођак, школски друг, бивши дужник...

(utorak, 13. apr 2021, 14:54) - anonymous [neregistrovani]

Kragujevac

Pre skoro 30 godina čuo sam sledeću priču: Pri padu Kragujevca u aprilskom ratu da je nadolazeću motorizovanu kolonu Nemaca zaustavio iz pravca Jagodine ka Kragujevcu (stari put za Jagodinu) jedan podoficir sa dva vojnika i dva mitaljeza, zaustavio dva sata, i držao pod unakrsnom paljbom.. Kolona je više puta pokušavala da se probije i nije uspela, i ako je bilo angažovano više minobacača. Tek nakon ta dva sata uspeli su da se probiju.

(utorak, 13. apr 2021, 14:31) - Dj,Jovanovic [neregistrovani]

Herojsko delo.

Da odvede u smrt rezervnog pukovnoka i vojnike,koji opkoljeni nisu imali nikakve sanse za borbu .Cela tadasnja vojska kraljevine Jugoslavije je bila u rasulu,i totalno desetkovana,da li je to stvarno bio "herojski" cin jednog mladog porucnika,ili mentalitet "cojstva i junastva".

div id="adoceanrsvdcfhklggd">