Čitaj mi!

Čomić: Raditi na tome da za 20 godina Romkinje kažu da ne postoji diskriminacija

Dečji brakovi nisu romska tradicija – godišnje se širom sveta uda preko deset miliona devojčica, poruka je koja stiže sa Regionalne konferencije u Novom Sadu "Romkinje nekad i sad", koja je ujedno označila i kraj kampanje "Mesec romskog – ženskog aktivizma". Ministarka za ljudska i manjinska prava Gordana Čomić istakla je da je upravo sada idealan trenutak da se počne sa razmišljanjem o tome kako će živeti romske devojčice rođene danas, odnosno kakav će biti njihov život za dvadeset godina.

Sa Regionalne konferencije poručeno je da se dečjim brakovima potpuno uništavaju ljudska i dečja prava svim maloletnicima, te da se tako u potpunosti obesmišljava čitav život takve dece, a ono što je posebno opasno, uskraćuje im se i pravo na obrazovanje.

Ističe se da je upravo nizak stepen obrazovanja ono što u velikoj meri muči čitavu romsku zajednicu u Srbiji i na Balkanu.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić istakla je da je upravo sada idealan trenutak da se počne sa razmišljanjem o tome kako će živeti romske devojčice rođene danas, odnosno kakav će biti njihov život za 20 godina.

"O tome se radi kada je u pitanju podsticanje, razvoj i ohrabrenje i podizanje žena u romskoj populaciji na život dostojan ljudskog bića", ocenila je Čomićeva, istakavši da su romske aktivistkinje i udruženja uvek vodile računa o položaju svojih sunarodnica i starale se o permanentnom unapređenju njihovog položaja u društvu.

Ministarka je istakla i da se taj posao ne može uvek videti na dnevnom nivou, ali je istakla da će se ubuduće raditi na tome da za dvadeset godina mlade Romkinje mogu da kažu da ne postoji nikakav oblik diskriminacije prema njima u Srbiji.

Čomićeva je podsetila da je AP Vojvodina još pre 30 godina uključila sve ono što je progresivno i u razvoj romske zajednice i to bez "Dekade Roma" i svih ostalih projekata, ali da je danas problem pronaći poslovne angažmane za sve one Romkinje i Rome koji su se školovali.

"Mnogi Romi su završili fakultet, stekli su stručno znanje, međutim, problem im je da se zaposle. Zato što i tako obrazovani nailaze na komentare poput 'Nemoj njega, Rom je', kao i 'Nemoj nju, žena je'. Kad kažu 'Nemoj njega, mlad je', on će i da ostari, a mi žene i Romi, uvek ćemo ostati žene i Romi", navela je Čomićeva.

Na današnjoj konferenciji učestvovale su predstavnice 37 romskih ženskih organizacija iz Srbije, ali i Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Hrvatske.

Navedeno je da su danas brojne Romkinje pronašle dobre poslovne angažmane, ali je ocenjeno da i dalje ima dosta prostora za napredak.

Posebno je naznačena činjenica da danas postoji narodna poslanica koja je Romkinja u Skupštini Srbije, kao i Romkinja koja je pokrajinska odbornica u Skupštini AP Vojvodine, te da je sve veći broj Romkinja koje su lokalne odbornice u opštinskim i gradskim parlamentima Srbije.

Direktorka Udruženja Romkinja iz Niša Ana Sečipović slaže se sa konstatacijom da je učinjeno mnogo u pogledu inkluzije Romkinja, te da će zajedničkim radom Romske ženske mreže i Vlade Srbije biti postignuto još mnogo toga.

"Udružile smo se da bismo bile ravnopravne partnerke državi u rešavanju problema s kojima su suočene Romkinje. Mi smo građanke Srbije. Svi zakoni naše države nas štite i obavezuju državu da nam omogući ostvarivanje svih naših prava", kazala je Sečipovićeva.

Slađana Vulin iz novosadskog Udruženja "Bela Romkinja" istakla je nadu da će jednomesečna akciju koju su združeno sprovele romske aktivistkinje širom Srbije u vezi sa upoznavanjem čitavog društva sa štetnostima dečjeg braka imati efekta, posebno naglasivši problem ugovorenih brakova sa kojima je romska zajednica vekovima suočena.

Na konferenciji, pored aktivistkinja Romske ženska mreže i ministarke Čomić, učestvovala je i poverenica za rodnu ravnopravnost Brankica Janković.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">