Put do Bistrice probijan 11 dana, jedina dva meštanina čula samo huk mećave

Raša Veličković iz Bistrice ispričao je da je dobro i da je na sneg navikao, ali da ne pamti kada ga je bilo u toj količini. Seća se, kaže da ga je bilo 2012., ali ne toliko, i ne u martu, nego oko Božića.

Huk mećave i lavež pasa jedini su zvuci koje je čuo proteklih dvadeset dana. Navikao se četrdesetdevetogodišnji Raša Veličković na samoću i surovi planinski život.

"Šesnaest godina sam potpuno, sestra dođe kad može, imam te neke drugare, šumare, prijatelje", ispričao je Raša Veličković iz Bistrice.

Strpljivo i dostojanstveno nosi breme života od 8.600 dinara socijalne pomoći. Rat u Hrvatskoj zatekao ga je na odsluženju vojnog roka.

Sledila su ratišta u Bosni i Hercegovini, na Kosovu i Metohiju. Ponosan je ovih dana heroj sa Paštrika.

"Nije mene bilo strah ni tamo ni sad ovde isto, nikad, sam budem, eto taj šarplaninac mi je tu eto čisto da imam razonodu", dodaje Radiša.

Ćudi zime na 1.400 metara nadmorske visine dobro su mu znane. Hrane ima dovoljno pa mu mnogo više znači pažnja volontera Centra za socijalni rad.

"Ovo je nužno, evo vidite gde čovek živi, svaka čast, treba izdržati psihički, a čovek je potpuno stabilna osoba", kaže Uroš Kocanović, socijalni radnik-volonter.

Anica Stojanović, socijalni radnik-volonter priča da sad shvata da je ustvari izabrala pravo zanimanje i završila pravi fakultet.

Brašno, zejtin, suhomesnati prozvodi, slatkiši  stigle su i do penzionera Đorđa Nikolića. Uprkos dugogodišnjoj samoći nije rad ni društvu ni priči.

"Jednostavno ne volim i gotovo", kaže Nikolić.

Momčilo Ignjatović, direktor Centra za socijalni rad Vlasotinca i Crne Trave kaže kako čine maksimalne napore da dođu do svakog čoveka koji je ugrožen i na teritoriji opštine Crna Trava i na teritoriji opštine Vlasotince.

Čim sneg okopni proći će ovuda šumari i lovci. Sa radošću  ih Raša čeka.