Pod kojim uslovima kućni ljubimci mogu da pređu granicu – kako sprečiti šverc pasa

Gostujući u Jutarnjem programu Jelena Ilić iz Udruženja za zaštitu životinja "Orka" kaže da kada govorimo o švercu pasa govorimo o dve situacije.

Prema njenim rečima, prva je razmnožavanje rasnih pasa za prodaju u inostranstvu. Reč je o popularnim rasama mopsovima, maltezerima, francuskim buldozima.

"Primera radi, francuski buldozi u Srbiji koštaju oko 350 evra, u Nemačkoj 1.500 evra, a u Švedskoj 2.000 evra. Motiv je novac i ti odgajivači koji su neodgovorni razmnožavaju životinje isključivo za prodaju i brzu zaradu," naglašava Ilićeva.

Dodaje da je druga situacija koja se dešava da životinje odlaze iz prihvatilišta na udomljavanje u inostranstvo.

Ovde najčešće postoji dobra namera, s obzirom da Srbija ima veliki problem napuštenih životinja, ljudima koji zbrinjavaju životinje želja je da ti psi nađu svoje domove.

"Onda dođu u stuaciju da mogu da srede da neka inostrana organizacija udomi životinje iz njihovog prihvatlišta. Međutim, kada te životinje pređu granicu njima se gubi svaki trag", objašnjava Jelena Ilić.

Šta je neophodno od dokumenata za psa da pređe granicu Srbije

Dušan Ljuština iz Uprave za veterinu kaže da bi vlasnici putovali van granica Srbije sa svojim kućnim ljubimcima, bilo u komercijalne svrhe da prodaju ljubimce ili poklone ili da putuju turistički, oni moraju da poseduju određenu dokumentaciju i da dostave na uvid veterinarskoj inspekciji.

Prema njegovim rečima, inspekcija izdaje sertifikat za putovanje na osnovu sledeće dokumentacije: pasoša za životinje, mikročipa koji je upisan u pasoš, za zemlje EU mora da postoji potvrda o urađenom titru na prisustvo antitela, potvrde o pregledu životinje od strane veterinara koja ne sme biti starija od 48 časova, mora da se uplati određen iznos takse, da se donesu sva ova dokumenta u veterinarsku inspekciju i na osnovu svega toga inspekcija izdaje sertifikat za putovanje.

Ljuština dodaje da sa životinjom može da putuje vlasnik ili lice koje vlasnik ovlastio i to ovlašćenje mora da bude overeno kod notara.

Ističe da svaki put kad kućni ljubimac izlazi van zemlje mora da se pribavlja ova dokumentacija. Jedino se titar antitela ne ponavlja zato što su vlasnici u zakonskoj obavezi da vakcinišu životinje jednom godišnje i ako ne preskoče taj period titar se radi samo jednom i on je dovoljan za ceo život psa.

Jelena Ilić iz udruženja "Orka" kaže da je jedno udruženje iz Velike Britanije radilo istraživanje. Pozirali su kao kupci koji su želeli da kupe pse u Srbiji i u razgovoru sa odgajivačima saznali su "interesantne stvari".

"Tako je udruženje iz Brtanije saznalo da odgajivači na granici nisu imali probleme da izvezu pse, da mogu da nabave Bugarske, Rumunske ili Mađarske mikročpove i pasoše koji su unapred popunjeni kako bi se dokazala da šetnad potiču iz EU. Ono što su oni naveli kao najčešći propust je da se dokumentacija ne proverava detaljno ili da ne dolazi do fizičke provere da stanje psa odgovara onome što piše u dokumentima", naglašava Ilićeva.

Dušan Ljuština iz Uprave za veterinu objašnjava da se komercijalni transport životinja radi u svrhu poklanjanja ili prodaje. Vlasnici koji se bave ovim poslom moraju da imaju registrovane objekte tipa odgajivačnica u registar Uprave za veterinu i sve životinje preko pet komada se smatraju komercijalnim transportom.

Zaokružiti proces registracije odgajivačnica 

Ilićeva navodi da "Orka" prima prijave građana za različite probleme vezane za životinje.

"Mi smo tu da pomognemo građanima kome da prijave, kako da napišu prijavu. Na žalost od nekoliko postupaka koji su pokrenuti na temu šverca pasa nijedan nije imao sudski epilog zbog nedostatka dokaza", ističe Jelena Ilić.

Dodaje da je nekoliko problema kada je šverc psa u pitanju. To je skrivena delatnost i uslovi transporta nisu zadovoljavajući. Uslovi za štence često su u odajivačnicama loši i dešava se da životinje na finalnu destinaciju dođu bolesne i dehidrirane, a od stresa mogu i da uginu. Tu je i problem za javno zdravlje.

"Kada je u pitanju kontrola odgajivačnica vrlo važna uloga je veterinarske inspekcije, odnosno Uprave za veterinu. Registrovano je oko 40 odgajvačnica dok na sajtu Kinološkog saveza postoji 3.500 odgajivačnica. Trebalo bi proces registracije zaokružiti kako bi odvojili odgovorne odgajivače. Sa druge strane imate policiju i carinu koje bi trebalo da reaguju na kršenje zakona ukoliko dođe do šverca pasa", poručuje Jelena Ilić iz udruženja za zaštitu životinja "Orka".