"Neustrašive" pokreću onlajn edukaciju, sa karcinomom dojke godišnje se suoči 4.600 žena

Gostujući u Jutarnjem programu dr Ivana Božović-Spasojević, medikalni onkolog i načelnik Dnevne bolnice za hemioterapiju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije kaže da je suočavanje sa metastatskim karcinomom dojke jedan je od najtežih trenutaka u životu žena.

Prema njenim rečima, nije lako suočiti se sa dijagnozom maligne bolesti i posle početnog šoka i ljutnje "zašto se to meni dešava" pacijentkinje žele da dobiju prave informacije kako bi mogle lakše i bolje da prođu kroz ceo tretman lečenja.

"Danas su dostupne različite informacije. Mi smo želeli da im pružimo pouzdane informacije koje su naučno potkrepljene, nepristrasne, blagovremene i mislim da ćemo ovom edukacijom to postići", ističe Božović-Spasojević.

Pacijentkinje će ovom onlajn edukacijom dobiti odgovore na važna pitanja poput: koja je to vrsta bolesti, koji je podtip karcinoma, kako se taj tumor leči, koje su terapijske opcije kod nas, koje su terapijske opcije u svetu, kako lakše proći kroz lečenje, u smislu koja neželjena dejstva se mogu očekivati.

"Na taj način želeli smo da omogućimo pacijentkinjama da imaju uvid u plan lečenja koji će im sigurno pomoći da prođu lakše kroz ceo tretman lečenja koji često traje i nekoliko meseci", poručuje doktorka Božović-Spasojević.

Dodaje da će važan deo te edukacije činiti i sami pacijenti koji su prošli proces lečenja i koji će iz svog iskustva pričati drugim pacijentima o svom ličnom iskustvu.

Edukacija je zamišljena da bude interaktivna, postojaće i portal i forum, mogućnost komunikacije sa medikalnim onkologom i pacijentima koji su sada u ulozi edukatora.

Veb adresa edukacije biće prosleđena na promociji ove akcije 20. marta.

Metastatsku bolest ima 10 odsto žena 

Metastatski rak dojke je četvrti stadijum, najnaprednija faza. U trenutku kada se postavi dijagnoza maligne bolesti 10 odsto tih žena ima metastatsku bolest.

"To znači da ne govorimo samo o lokalnom lečenju, jer kada je tumor u ranoj fazi, onda je moguće lečenje sprovesti lokalno, odnosno hiruški, a nakon toga se sprovodi zračna terapija koja je najčešća i sistemsko dodatno lečenje. Međutim u metastatskoj bolesti kada se bolest proširila i zahvatila udaljene organe onda govorimo o tome da je sistemsko lečenje primarno. Kod trećine pacijentkinja koje smo lečili u ranoj bolesti nažalost uprkos najboljoj terapiji bolest će se vratiti", objašnjava medikalni onkolog Ivana Božović-Spasojević.

Naglašava da je hemioterapija zapravo nespecifična. Ne određuje se na osnovu podtipa tumora, ona ima jedinstven mehanizam delovanja i deluje neselektivno i vrlo često deluje i na zdrave ćelije. Zbog toga često postoje neželjena dejstva u smislu opadanja kose, mučnine, promene u krvnoj slici.

"Ciljana terapija deluje na onaj mehanizam koji tumorska ćelija koristi. Ne možemo reći da ciljana terapija nema neželjena dejstva, ima, ali su najčešće manja, to je oralna terapija i pacijenti je mogu uzimati kod kuće", kaže Božović-Spasojević.

Onkologija se promenila 

Ističe da se onkologija dosta promenila u poslednjih 20 godina. Od hemioterapije, koja se jedino primenjivala, danas smo došli za sve lokalizacije u prvim linijama lečenja kada je bolest mala, postoji puno ciljane terapije.

"Suštinski je to važno, sačuvati kvalitet života, ne narušavati opšte zdravlje i omogućiti da se ciljana terapija daje što duže. Ukoliko imate kao izbor dosta te terapije imaćete mogućnost da pacijenta duže i lečite. Samim tim imate mogućnost da bolest prevedete u hroničnu i to jeste cilj današnje onkolške terapije", poručuje medikalni onkolog Ivana Božović-Spasojević.

Ističe da se karcinom dojke najčešće javlja kod žena u meonpauzi, posle 50 godine kada je i organizovan skrining u Srbiji. Jako je važno, ako znamo neke faktore rizika za razvoj karcinoma dojke, da znamo da je važna fizička aktivnost i održavanje normalne telesne težine.

"Sledeći bi bili preventivni pregledi i nadam se da će kada kovid prođe da će sistem pozivanja žena na preventivne preglede i mamografiju biti efikasniji. Mislim da je jako bitno za onkologiju u Srbiji da se ona decentralizuje jer je veliki broj pacijenata i tercijalne ustanove poput Instituta ne mogu prihvatiti sve pacijente", poručuje dr Ivana Božović-Spasojević, medikalni onkolog i načelnik Dnevne bolnice za hemioterapiju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.