Danas su Bele poklade, zašto se negde organizuje venčanje sa obavezno muškom mladom

Poslednja sedmica pred Veliki uskršnji post naziva se Bela nedelja, po belom mrsu koji se jede, a poslednji, današnji dan, Bele poklade. To su najsvečanije i najrasprostranjenije poklade koje bi, ove godine, trebalo prilagoditi epidemijskoj situaciji i merama opreza.

Bele poklade dobile su naziv po Beloj nedelji, a zovu se još i Velike, Završne, Sirne ili Proštene poklade, odnosno Proćka, jer se na ovaj dan opraštaju svađe i uvrede.

Običaj je da deca sa porodicama obilaze roditelje, noseći im poklone.

Cilj je dobiti oproštaj i časno započeti post. Bele poklade su praznik celog sela, i tog dana se svi međusobno druže i čašćavaju.

U mnogim mestima kreću se obredne maskirane povorke, koje svuda rado dočekuju i daruju. Običaji se razlikuju od kraja do kraja, ponegde se loži velika vatra od slame, zvana krleštica.

Negde se vatra preskače, negde tera zle duhove. Ili se igra igra koja se zove "mačka", u drugom delu zemlje "lubačka" i "pauk", ili se organizuje venčanje sa obavezno muškom mladom.

Mlađi se maskiraju u junake, ili strašna bića sa zubima od pasulja ili kukuruza, brkovima od vune. Veselje traje do ponoći, a onda počinje sedmonedeljni post.