Čitaj mi!

Svakog dana u svetu nestane po jedan jezik – kako negujemo srpski

Svet obeležava Međunarodni dan maternjeg jezika. Unesko je 21. februar posvetio promovisanju jezičke kulture, raznovrsnosti i višejezičnosti. Stručnjaci procenjuju da gotovo svakodnevno u svetu nestane po jedan jezik i da će do kraja veka odumreti više od polovine jezika.

Da li kulirate, četujete, bindžujete, radite li u ejč-aru ili ste akaunt menadžer, pi-ar? Možete li vizitkartu ili ono što radite u slobodno vreme da prevedete na svoj jezik?

"Mi znamo da je 'ok' – 'u redu', 'dobro', 'može', 'važi', ali kad treba da se obratimo to je nekako kraće brže i ta SMS komunikacija često postaje deo usmenog jezika, što je opasno", rekao je komunikolog Slobodan Roksandić.

Dok smo stručne izraze preuzimali iz engleskog jezika, uglavnom bez naročitog truda da ih prevedemo, u svakodnevnoj komunikaciji naše reči smo zamenili tuđicama.

"Procenjuje se da srpski jezik ima oko pola miliona reči, a znate li koliko koristimo prosečno? Svega hiljadu i po do dve hiljade reči", objasnio je Roksandić.

Roditelji, škola, mediji imaju zadatak da to promene. Ipak, svako od nas treba da pruži lični doprinos.

"Spas jezika znači spas identiteta" 

"Očuvanje srpskog jezika posebno dolazi do izražaja u dijaspori, gde spas jezika znači spas identiteta", kaže Arno Gujon objašnjavajući srž ovogodišnje kampanje koju sprovodi Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, a počela je nizom spotova, povodom Dana maternjeg jezika.

"U godini kada se sprovodi popis stanovništva u celom regionu, čiji je jedan od ključnih elemenata baš maternji jezik, mi smo želeli ovom kampanjom da podignemo svest o značaju srpskog jezika", rekao je Gujon.

Dodao je da je u dijaspori je ipak izazov i problematika drugačija, zato što tamo jezik srpski predstavlja nit koja povezuje čitavu zajednicu.

"Oni predstavljaju zapravo pravi most između Srbije i sveta i tako što razumeju oba jezika i obe kulture, što je možda još važnije, pravo bogatstvo koje treba da negujemo", istakao je Gujon.

Takav most iz Srbije ka svetu grade nacionalne manjine kojima zakon omogućava školovanje na maternjem jeziku u sredinama gde žive, knjige, štampana glasila, televizijske emisije.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">