Kako vratiti status srpskom jeziku i ćirilici – šta predlaže profesor Sreto Tanasić

Svi intervjui koje je profesor Sreto Tanasić dao u Srbiji, Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Rumuniji i Bugarskoj govore o srpskom jeziku i ćirilici na celokupnom srpskom jezičkom i nacionalnom prostoru i o njihovom značaju za nacionalni i lični identitet. Takođe, svedoči se o nastojanju da se uredi jezička situacija i to predlaže i javnosti i državi.

"Više nije uređivan nego što jeste poslednjih decenija, ali ipak je bio u jednoj državi. Sada su nastale nove države, srpski jezik je izvan Srbije. U svim tim novim državama i status srpskog jezika je različit, a ono što je važno, nigde nije u povoljnoj situaciji status srpskog jezika i pisma", ističe profesot Tanasić.

Od donošenja novog Ustava prošlo je više od decenije, a novog zakona o srpskom jeziku i pismu u službenoj upotrebi još nema.

Pre dve godine sa Ministarstvom kulture napravljen je predlog zakona, ali se on nije našao u proceduri za usvajanje kaže prof. Tanasić podsećajući da za nastale promene nisu stvoreni zakonski okviri na osnovu kojih bi se delovalo.

"Da vratimo status srpskom jeziku kakav treba da ima kao nacionalni jezik, pa onda nećemo govoriti da li je tri ili četiri časa dovoljno srpskoga jezika kao nacionalnog jezika u školi, da li je zaista potreban srpski jezik i na fakultetima, da li je potrebno da se izučava, ne da se studira, a u skladu sa programima pojedinih fakulteta", kaže Tanasić.

Osim donošenja zakona, potrebno je da mi kao društvo i kao kultura uvidimo da su srpski jezik i pismo u centru i društva i kulture, kao što je to kod svih evropskih naroda, sa velikim i malim jezicima, zaključuje jedan od merodavnih izučavalaca našeg jezika, prof. Sreto Tanasić.