Kuršumlijska planinska sela bez puteva, a struju očekuju tek na proleće

Za Vesnu Jovanović, sa Radan planine, život bez kobile Milke je nazamisliv. Sa Sokolovog visa, gde im je kuća, do najbliže prodavnice ima 20 kilometara, koje zimi treba preći po dubokom snegu.

"Ona mi mnogo znači. Ona mi je i traktor i auto i sve što imam. Ona mi je iškolovala i decu. Sve sam sa njom decu nosila u školu. Ona mi je sve i sva, ne bih je dala nikad, dok je živa", ispričala je Vesna Jovanović sa Sokolovog visa.

Za žitelje udaljenih planinskih sela kuršumlijske opštine, ove zime život je posebno težak. Zbog nevremena koje je pokidalo dalekovode struju mogu očekivati tek na proleće.

"Struju nemamo već mesec i po dana. Nosim akumulator u selo, nosim telefon da punim, snalazim se kako umem i znam da pružim deci i familiji uslove da se čujemo sa svetom, da komuniciramo sa svetom", kaže Goran Nestorović iz sela Đake.

Jedini gost ove zime bio im je sveštenik Vukoje Đurić. On im je doneo neophodne namirnice koje su prikupljene u parohiji račanskoj.

"Mi smo na ovaj način hteli da se odužimo, pre svega njima što su ostali ovde, da žive, da se bore da ostanu na svojoj dedovini, a nisu otišli u gradove, nisu se povukli, nisu zaboravili mesto odakle potiču", rekao je Vukoje Đurić, sveštenik u Kuršumlijskoj Rači.

Kuršumlijsko selo Đake po površini, jedno je od najvećih u Srbiji, ali u njemu živi samo desetak stanovnika.

Stanovništvo se uglavnom odselilo zbog loših puteva, kojima je i u mnogo povoljnijim vremenskim uslovima, nemoguće doći do kuća.

"Imamo situaciju da u jednom selu treba 20-30 kilometara puta da se uradi po zaseocima. Oko 30 miliona obezbedimo u budžetu godišnje za lokalne puteve, preko toga zaista ne možemo. Imali smo pomoć do sada preko Puteva Srbije", kaže Radoljub Vidić.

Do 92 sela kuršumlijske opštine vodi 800 kilometara lokalnih, nekategorisanih puteva, koje je nužno urediti.