Srbija u 2021. godinu ušla sa 53.000 ljudi manje, kakve su prognoze

Godina koju je odnela korona, donela je više smrti a manje beba. Tokom 2020. rođeno je 61.693 dece, 2,8 odsto manje nego 2019. godine. Umrlih je čak 114.954 - 13,9 odsto više.

Uz karakterističan trend starenja nacije negativan prirodni priraštaj direktna je ili indirektna posledica i pandemije.

Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku kaže da ćemo preciznu statistiku znati prvog jula kada se obrade podaci demografske statistike na osnovu potvrda o smrti, odnosno kada se klasifikuju i šifriraju.

Prema njegovim rečima, u taj proces je uključen i Institut "Batut" i onda se objavljuju umrli prema uzrocima smrti.

Iako je više ljudi umrlo, posebno u decembru u poređenju sa podacima za druge evropske zemlje, ima više mesta za nadu, kažu demografi.

"Od nas su bolje samo skandinavske zemlje, gde je smrtnost ispod 10 odsto, to je nešto bolje u odnosu na ovih 12 odsto kada govorimo o Srbiji, 12 odsto više u odnosu na 20-ogodišnji prosek. S druge strane, imate većinu velikih država koje imaju porast preko 20 odsto, u Španiji čak 30", rekaoje demograf Vladimir Nikitović.

To što je 1.791 beba manje rođena u 2020. godini ne iznenađuje demografe niti obeshrabruje.

Nikitović ukazuje da su procene na svetskom nivou da u Americi može čak do trećine da bude manje rođenih nego što bi se očekivalo.

"Kada god su u pitanju prirodne katastrofe, ratovi, periodi kada je teško ostvariti planiranu reprodukciju, čovečanstvo se izbori na taj način što u tim periodima kada odloži reprodukciju ono posle nadoknadi, a vrlo često ti brojevi budu i povoljniji nego što su bili pre", rekao je Nikitović.

U resornom ministarstvu smatraju da je veliki problem i to što se mladi odlučuju za jedno a ne za više dece.

Merama je, poručuju, moguće napraviti pomak i uticati na negativan prirodni priraštaj, ali ne preko noći.