Janković: Osuđivati žrtve silovanja kulminacija seksizma

Brankica Janković je rekla da se protekle nedelje u našem javnom diskursu pokazalo da čak i teme kao što su seksualno zlostavljanje i uznemiravanje, kao i žrtve toga, postaju izložene podrugljivim komentarima, omalovažavanjima, čak i preispitivanju ispovesti žrtava o ličnim tragedijama.

"Na takav govor se često gleda kao na nešto nevažno i bezazleno, a posledice mogu biti prilično teške, naročito za devojčice i mlade žene kojima je potrebno više podrške i razumevanja", rekla je Jankovićeva na panelu "(Ne)kultura nasilja".

S druge strane, mlade žene koje su odlučile da prijave različite oblike seksualnog nasilja su, kaže, naišle na veliku podršku nadležnih, kao i na efikasnost policije, što je, ističe, veoma važno.

Ukazala je na to da praksa pokazuje da govor mržnje nije uvek eksplicitan, otvoren i direktan, kao i da su žene vulgarizmima svakodnevno izložene u javnom prostoru, posebno na društvenim mrežama.

Podsetila je na istraživanje Beogradskog centra od pre dve godine koje pokazalo da je od 750.000 komentara na društvenim mrežama, govor mržnje prepoznat u čak 15.000 komentara.

"Kada se taj podatak uporedi sa iskustvima institicije, vidimo koliki je problem. Češće su na meti bile žene, ali su i muškarci često bili izloženi govoru mržnje", rekla je Jankovićeva na panelu "(Ne)kultura nasilja" u okviru konferenciju Ženske parlamentarne mreže, posvećene stanju rodne ravnopravnosti u Srbiji, pod nazivom "Hrabrost je ženskog roda".

Poverenica je ukazala da su diskiriminacija i diskvalifikacija žena široko rasprostranjene i da se uvrede odnose na godine, fizički izgled, bračni status, profesionalne kompetencije.

Istakla je da se sa govorom mržnje suočavaju sve zemlje EU i da to nije ekskluzivitet Srbije, ali da su, od države do države, na udaru različite grupe.

Podsetila je da je Savet Evrope prošle godine doneo preporuku za sprečavanje i borbu protiv seksizma što, kako je ocenila, govori o tom narastajućem i ozbiljnom problemu u svim društvima.

"Na svima nama je obaveza i odgovornost da sopstvenim primerima stvaramo klimu uvažavanja i poštovanja, da razvijamo kulturu nenasilnog dijaloga i tolerancije, da stvaramo ambijent u kojem je jasno da su seksistički komentari, dvosmislene poruke i omalovažavajući stavovi zabranjeni i u kojem muškarac zna da nije vlasnik žene i da nema pravo da je zlostavlja", naglasila je Jankovićeva.

Dodala je da je za to potrebna i iskrena uključenost muškaraca, kao i da problem neće rešiti cenzura već što više javnih osuda i govora o štetnim posledicama govora mržnje i diskriminatornih izjava.

Jankovićeva je istakla značaj preventivnog delovanja i učenja novih generacija ravnopravnoj komunikaciji i uvažavanju sagovornika i neistomišljenika.

"Da u školama uče sadržaj koji promoviše toleranciju i poštovanje različitosti i da prepoznaju diskriminaciju i sajber nasilja kojeg je sve više. Treba razmisliti i o uvođenju obrazovanja o seksualnom i reproduktivnom zdravlju", navela je Jankovićeva.