Savet ratarima i voćarima – kako sačuvati biljke od promenljivih vremenskih prilika

Neuobičajeno topla jesen i početak zime uticali su na fazu mirovanja kod biljaka. Pad temperature dobro je došao da se uspori vegetacija, a kiša i sneg da se poveća vlaga zemljišta i ozime žitarice sačuvaju od mraza. Savet ratarima je da parcele obiđu čim vremenski uslovi dozvole kako bi na vreme preduzeli adekvatne mere.

"Veoma važna agrotehnička mera to je prihranjivanje ozimih žita, jer su biljke iznurene od ovog perioda tako da im treba dovoljna količina azota kako bi mogle da završe sve ove ostale feno faze rasta i razvoja i kao bi ti prinosi bili što kvalitetniji i što bolji. Svakako prvo prihranjivanje treba da obave u fazi bokorenja, to je negde kod nas obično u februaru mesecu, a korektivno prihranjivanje, ukoliko ima potreve za tim, u feno fazi vlatanja", kaže Snježana Vujinović, savetodavac za melioraciju PSSS Kruševac.

Pod voćnim zasadima u Rasinskom okrugu je 18.500 hektara. Za voćare koji još uvek nisu okrečili stabla podsećanje da tokom zime, kada su noći hlade, a dani sunčani i topliji, usled zagrevanja biljka bubri što dovodi do pucanja kore.

"Tako ispucala kora ne može da zaraste i predstavlja ulaznu ranu za ulazak biljnih bolesti i štetočina. Tako da je naš savet poljoprivrednim proizvođačima, ukoliko to nisu uradili da urade krečenje po sledećoj recepturi pet kilograma negašenog kreča, 250 grama sumpora u prahu i 500 grama kuhuinjske soli, u to da dodaju vodu po potrebi u zavisnosti od toga da li će prskati ili krečiti voćna stabla", objašnjava Sandra Miletaković, savetodavac za zaštitu bilja PSSS Kruševac.

Savet je i da se suve grančice i osušeni plodovi obavezno uklone iz voćnih zasada, jer predstavljaju izvor zaraze za narednu vegetaciju, a da se na parcelama gde je uočeno prisustvo velikog broja glodara, u aktivne rupe stavljaju samo registrovani mamci i dobro zatrpaju, kako bi se izbeglo nenamerno trovanje divljači i domaćih životinja.