Čitaj mi!

Rodna ravnopravnost u Srbiji – koliko se sprovodi i šta su naredni koraci

U Beogradu se održava prvi multisektorski dijalog posvećen pitanjima rodne ravnopravnosti pod nazivom "Stanje ravnopravnosti u Republici Srbiji". Ministarka pravde Maja Popović ocenila je da je usvajanje Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost i Akcionog plana za njeno sprovođenje prekretnica u toj oblasti u kojoj je, kako je rekla, Ministarstvu pravde pripala značajna uloga. Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović ocenila je da bavljenje rodnom ravnopravnošću ne može biti polovično i površno, već da treba otvarati suštinske teme.

Maja Popović je, na prvom multisektorskom društvenom dijalogu posvećenom stanju rodne ravnopravnosti, istakla da će se u cilju unapređenja rodne ravnopravnosti Ministarstvo pravde nastaviti da se aktivno zalaže na sprovođenju kampanja i širenju informisanosti o štetnosti nasilja nad ženama.

Ministarstvo će, naglasila je ministarka, i dalje raditi na edukaciji nosilaca pravosudnih funkcija i podsticati interresorsku saradnju, preduzimati niz aktonvosti u cilju jednobraznog postupanja kako bi se ženama kao dominatnim žrtvama nasilja obezbedila akdekvatna zaštita i podrška.

Popovićeva se osvrnula i na slučaj glumice Mileni Radulović i vlasnika škole glume Mike Aleksića i naglasila da podržava sve žrtve nasilja, poštujući pretpostavku nevinosti.

"Važno je da mediji proprate i ishod postupka i da tako svi preventino delujemo, kao u smislu generalne prevencije sprečavanja nasilja nad ženama", rekla je ministarka na skupu u organizaciji Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Navela je da su ključni izazovi sa kojima se Ministarstvo pravde suočilo prvenstveno bili pružanje psihosocijalne podrške devojkama i ženama žrtvama nasilja i trgovine ljudima, a posebno pripadnicima višestruko marginalizivanih grupa.

U Ministarstvu pravde je 76 odsto žena, a u organima u sastavu ministarstva u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija čine 28 odsto, dok je na rukovodećim mestima 32 odsto žena.

U Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom 33 odsto, a u Upravi za saradnju sa crkvama i vrerskim zajednicama 60 odsto.

U sudovima opšte nadležnosti je 69 odsto žena, a u sudovima posebne nadležnosti žene čine 76,3 odsto.

Na mestima javnih tužilaca je 56 odsto žena, a među javnim beležnicima ih je 56 odsto, dok je među izvršiteljima 41 odsto.

Joksimović: Otvoriti suštinska pitanja rodne ravnopravnosti

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović ocenila je da bavljenje rodnom ravnopravnošću ne može biti polovično i površno, već da treba otvarati suštinske teme među kojima su, kako je istakla, pitanja rodne ravnopravnosti na radnom mestu, kao i rodnog identiteta.

Joksimovićeva je učestvovala na prvom multisektorskom društvenom dijalogu posvećenom temi rodne ravnopravnosti u Srbiji ističući da je društveni dijalog o toj temi odavno otvoren i da su se sve Vlade od 2014. godine na ozbiljan način bavile tim pitanjem koncipirajući i pripremajuće strategije, planove i razna dokumenta iz te oblasti.

"Društveni dijalog je odavno otvoren, samo možemo da ga na neki način upodobimo u institucionalnom i međuinstitucionalnom karakteru što zahteva efikasan rad svih institucija", rekla je Joksimovićeva.

Ukazala je na važnost pokretanja teme o nasilju i uznemiravanju na radnom mestu navodeći da su Konvenciju o nasilju i uznemiravanju na radnom mestu, koja je predložena i usvojena u Međunarodnoj organizaciji rada, a nakon širenja globalnog talasa "me too" samo tri države ratifikovale u potpunosti, dok nekoliko zemalja, uključujući i dve-tri članice EU, nastoje da budu "zamajac" ratifikacije.

"Napad na rodnu ravnopravnost započinje svakodnevno na različitim radnim mestima u Srbiji svakog jutra kada se nadređeni veliki šef i ditektor obrati zaposlenoj na radnom mestu sa 'gospođice gospođo', kao iz one domaće serije. To su teme o kojima treba da pričamo", nagasila je Joksimovićeva.

Dodala je da je važno otvoriti i temu rodnog identiteta i pitanja šta je zapravo rod.

"Iako sam po političkoj orijentaciji pripadnik umerenog desnog centra, kao i stranka kojoj pripadam, i dosta konzervativnih shvatanja po nekim pitanjima, to nije razlog niti pravo da izbegavamo teme koje su realnost i u svetu i u Evropi – pitanje roda i rodnog identiteta i koje će dovesti do toga da, kada budemo poveli društveni dijalog o tome i definisali u okviru referentnog zakona, znamo da postoje tzv. interrodne ili transrodne kategorije, odnosno oni koji ne žele i ne mogu da se opredele ni kao muškarci ni kao žene" , rekla je Joksimovićeva.

Ona je imala primedbu na to što je današnji skup označen kao "multisektorski" umesto "međusektorski" jer, kako je rekla, samo takav ima smisla, kao i na to da u dijalogu nisu pozvani da govore predstavnici ministarstva unutrašnjih poslova, ministarstva odbrane, spoljnih poslova, a što su sektori u kojima je jedno od najvažnijih pitanja rodne ravonpravnosti doprinos žena globalnoj bezbednosti, miru i diplomatiju.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">