Priča o beskućniku Savi koji ima samo jednu želju – a nije kuća

Na kraju godine, "Beogradska hronika" podseća na priče koje su u godini za nama ostavile najveći utisak i kojima ćemo se ponovo vratiti. Jedna od tih je priča o beskućniku koji veruje da postoje i oni ljudi kojima je teže nego njemu. Sava živi u Beogradu, decenijama je beskućnik. Priča o njemu emitovana je ovog proleća. Tada je rekao da mašta o drugačijem životu. Ipak, i kraj godine dočekao je bez adrese.

Ime: Sava B. Adresa: nepoznata. U stvari – privremena, jer Sava je beskućnik.

"Živim u jednoj napuštenoj kući koja nije bila funkcionalna, uspeo sam da je osposobim da imam vodu, da imam gde da spavam, ložim vatru i da se operem", kaže Sava.

S njim žive još tri osobe o kojima se brine i koje, baš kao i on, nemaju ništa svoje.

Preživljava tako što sakuplja stvari koje drugi ostave pored kontejnera i prodaje ih na beogradskim pijacama.

Leti radi sezonski posao u Tašmajdanskom parku. Živi na ulici od svoje sedme godine, pa mu je glavno zanimanje tokom godina postalo to da pomaže beskućnicima. Pre svega onima koji su stari, bolesni i ne mogu da rade. Pod uslovom da stekne njihovo poverenje, jer, kako kaže, ti ljudi nikome ne veruju.

"Ja sam pronašao prazne objekte, gde sam mogao da ih ubacim i obezbedio im dušeke, pokrivače i dosta stvari", kaže Sava.

Ekipa RTS-a zastaje u Smiljanićevoj ulici. Nekada je i on tu živeo. Nije siguran da li neko spava. Zajedno tražimo Ljubu kojem povremeno donese nešto da pojede. Stariji beskućnik živi u haustoru u Beogradskoj ulici.

Nema ga, ali Sava objašnjava da tokom dana ide da pronađe hranu. Sedi ispred restorana i čeka da mu neko nešto dâ. Sava im kupuje lekove, vodi ih kod lekara.

"Šišao sam ih, brijao i prao, grejao vodu", rekao je Sava.

Imaju ili nemaju dokumenta, jedni su izabrali, kaže, da budu beskućnici, ali najviše je onih koje su životne okolnosti dovele do klupe u parku.

"Ima ljudi koji sve što nose sa sobom to im je nepokretna i pokretna imovina, ima ljudi koji vuku jednu torbu, kolica sa sobom, guraju ih celog dana, nemaju gde da ih ostave, a plaše se da će im neko i to ukrasti", kaže Sava.

Kada je mnogo hladno, kuva im supu ili čorbu. Nosi u termosima. Ova zima je blaga, dodaje, prava sreća. Više od 500 beskućnika je ovako dobilo pomoć pedesettrogodišnjeg Save.

Nastaviće i dalje im pomaže koliko god može.

Samo jednu želju ima: da se osnuje organizacija čiji bi zaposleni na kraju dana obilazili restorane, uzimali višak hrane i delili ih onima koji nemaju.