Istraživanje: Građani smatraju da je korupcija u Srbiji široko rasprostranjena, kao odgovornu za to vide Vladu

Istraživanje, koje su treću godinu zaredom sproveli Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i CESID, pokazalo je da građani Srbije (12 odsto) i dalje vide korupciju kao jedan od tri najveća problema u zemlji, uz niske plate (15 odsto) i nezaposlenost (15 odsto).

Istraživanje, u okviru Projekta za odgovornu vlast, pokazalo je da 54 odsto ispitanika, većinom mladih i visokoobrazovanih, veruje da je korupcija u velikoj meri rasprostranjena u Srbiji, kao i da više od trećine ispitanih (37 odsto) smatra da je nivo korupcije isti kao u novembru prošle godine.

Više od polovine građana (53 odsto) prepoznaje uticaj korupcije na društvo u celini, polovina prepoznaje njen upliv u politiku, svaki treći (34 odsto) u poslovno okruženje, dok tek svaki peti (19 odsto) u lični i porodični život.

Skoro svaki peti građanin (19 odsto) prepoznaje predsednika Srbije Aleksandra Vučića kao najposvećenijeg u borbi protiv korupcije, dok je 27 odsto izjavilo da nijedna institicija u državi nije u dovoljnoj meri posvećena iskorenjivanju korupcije.

"Ako se to uporedi sa istraživanjima iz 2019. i 2018.godine, uočava se trend porasta onih koji smatraju da ne postoji institucija koja se dovoljno bori protiv korupcije", rekao je programski direktor CESID-a Ivo Čolović na onlajn prezentaciji istraživanja povodom Međunarodnog dana borbe protiv korupcije.

Vlada prepoznata kao najodgovornija za povećanje korupcije 

Za povećanje korupcije u društvu građani najodgovornijom smatraju Vladu Srbije (23 odsto) i predsednika Srbije (22 odsto), ali ako se uzme u obzir razlika između odgovornosti za smanjenje i povećanje nivoa korupcije, predsednik države predstavlja jedinu instituciju kod koje je taj indeks pozitivan i iznosi devet.

Ivo Čolović je naveo da se, ako se sa liste institucija izuzme predsednik države, 67 odsto građana prepoznaje policiju kao instituciju koja se bori protiv korupcije, ali da loše ocenjuju njenu efikasnost na tom polju - sa prosečnom ocenom 2,21.

''Ocene se kreću između 2,1, kojom je ocenjeno sudstvo, i 2,3 kako je ocenjena Vlada Srbije, čije napore u borbi protiv korupcije prepoznaje 58 odsto građana'', rekao je Čolović.

Ukazao je na to da je zabrinjavajuće što manje od trećine građana prepoznaje delovanje nezavisnih institucija, poput Agencije za sprečavanje korupcije, Saveta za borbu protov korupcije, Državne revizorske institucije što se, kako je rekao, može dovesti u vezi sa tim koliko je njihov rad predstavljen u javnosti.

Istraživanje je pokazalo i da 57 odsto smatra da Vlada Srbije nije dovoljno ili da uopšte nije efikasna u borbi protiv korupcije što, kako je rekao Čolović, najlošiji rezultat u prethodna tri istraživanja.

Takođe, 23 odsto građana smtra da Vlada mora da bude odlučnija u borbi protiv korupcije, a 13 odsto da Vlada mora da obezbediti zakonsku zaštitu, kako bi oni koji žele da prijave korupciju mogli to da učine bez posledica, dok isti procenat smatra da Vlada treba da omogući prijavljivanje korupcije i zaštiti građane koji to čine.

Građani vide zdravstvo kao najkorumpiraniju instituciju 

Kao najkorumpiraniju instituciju građani i dalje vide zdravstvo, ali je, prema rečima Čolovića, to jedina institucija u kojoj se u protekle tri godine beleži pad percepcije korupcije kod građana.

Zdravstvo kao najkorumpiraniju instituciju percipira 15 odsto ispitanika, što je za tri odsto manje nego 2019, a za osam odsto manje nego 2018. godine.

Na drugom mestu su sudovi (10 odsto), policija (8 odsto), a zatim slede inspekcije i lokalne samouprave.

Kao koruptivne aktivnosti sa kojima se u najvećoj meri susreću, građani su označili korišćenje položaja radi zapošljavanja rođaka i prijatelja (19 odsto), korišćenje prijateljskih veza sa zaposlenima u javnim ustanovama radi lakšeg i bržeg obavljanja posla (18 odsto), davanje novca ili poklona službeniku (8 odsto).

Takođe, 79 odsto ispitanika koji su imali kontakt sa institucijama zdravstva nije platilo ništa niti dalo bilo kakvu vrstu poklona da bi ostvarili svoje pravo na lečenje, dok je jedna petina rekla da je na neki način korumpirala službenike u zdravstvu.

Kada je reč o ostalim institucijama, skoro 90 odsto ispitanika nije dalo mito ni poklon, a ostvarilo je svoja prava.

"Direktna korupcija često nije toliko izražena, koliko percepcija o korupciji u samoj javnosti i osećaj građana da mogu nešto da postignu korupcijom, a kada dođe u samu institiciju, većina završi bez ikakvog korumpiranja'', rekao je Čolović.

Većina za stroge sankcije 

Čolović je naveo da se građani zalažu za strogo kažnjavanje onih koji primaju, ali i onih koji daju mito.

"Građani sankcije vide kao najdelotvorniji način da se smanji korupcija u društvu, a 81 odsto smatra da treba pojačati zakonsku zaštitu uzbunjivača, odnosno, onih koji prijavljuju korupciju", naveo je Čolović.

Građani Srbije su pokazali nisko zadovoljstvo radom lokalnih samouprava, procenat građana koji pozitivno ocenjuju napore lokalne samouprave u oblasti transparentnosti, odgovornosti i uključivanju građana u procese odlučivanja prelazi 10 odsto.

U odnosu na prošle cikluse istraživanja, uočava se porast procenta građana koji navode da su uglavnom ili potpuno nezadovoljni načinom na koji njihova lokalna samouprava upravlja budžetom.

Istraživanje je sprovedeno između 1. i 21. novembra, na uzorku od 1.175 građana, a prosečna starost ispitanika je 48 godina.