Novac, strah i stid – prepreke da nasilnici budu kažnjeni

Zbog brutalnog ubistva supruge na autobuskoj stanici u Pančevu, Petar Mošić osuđen je pravosnažno na 30 godina zatvora. Mošić je nožem na autobuskoj stanici devet puta ubo suprugu koju je godinama zlostavljao. Ranije nije osuđivan za konstantno, uporno i sistematsko zlostavljanje supruge, ali jeste imao zabranu prilaska. RTS je proveravao da li bi dokazivanje nasilja u porodici bilo jednostavnije da žrtve ne moraju da plaćaju sudsko-medicinski pregled.

Povrede koje ne odgovaraju iskazu žrtve, nedostatak materijalnih dokaza, strah i stid, samo su neke od prepreka da nasilnici budu kažnjeni. I novac je kamen spoticanja na tom putu, odnosno od 3.000 do 6.000 dinara za odgovarajući sudsko-medicinski pregled, temeljniji od onog koji žrtve dobiju u zdravstvenim ustanovama. Takvim pregledima mogu da se utvrde i povrede nastale godinama ranije.

"To je jedan potpuno drugi proces, žene kada prođu taj proces i ta uverenja koja su dobijaju na sudskoj medicini to ima drugu težinu onda žene shvataju. Znate ako je krila godinama, ako nije o tome govorila iz bilo kog razloga ako se to konstatuje i godinama unazad ona shvati težinu svega što je ona preživela i to je jako značajno i po meni jako bitno", kaže Vesna Stanojević, koordinatorka "Sigurne kuće".

U praksi rezultate takvih pregleda tužioci retko imaju u rukama.

"Ovakva vrsta pregleda i kasnije veštačenje koji bi mogli da dovedu u uzročnu vezu radnju i posledice, mogli bi da olakšaju postupak jer to jeste dokaz u postupku, i moram da dodam da se od nas profesionalaca očekuje da vodimo slučajeve kao da žrtva ne želi da učestvuje i tako smo postupali, ali obezbeđivanje ovakvog pregleda i veštačenja bi svakako olakšalo postupak", navodi Milica Ljubičić, portparolka Drugog osnovnog javnog tužilaštva.

Apel lokalnim samoupravama da izdvoje sredstva

Iz tog razloga zaštitnik građana apeluje na lokalne samouprave da izdvoje sredstva kako bi žrtve porodičnog nasilja dobile pravdu.

"Nije to momenat zakona već dobre volje lokalne samouprave već regionalnih centara koji imaju institute za sudsku medicinu, a takođe i gradova koji imaju stručnjake za sudsku medicinu. Pored toga, ta sredstva koja bi se odvojila, bila bi i za obuku i policije i tužilaca i svih koji dolaze u kontakt s žrtvama. Postoji veliki interes da se ovo uradi u najkraćem mogućem roku", kaže zaštitnik građana Zoran Pašalić.

Jedan od dobrih primera je Opština Grocka gde se poštuju usvojeni protokoli u slučaju porodičnog nasilja. Ta praksa, međutim, ne poštuju se u svim lokalnim sredinama. Tužioci smatraju da bi trebalo uzeti u obzir i francuski model.

"Oni su tu najdalje otišli u primeni ovakvog načina potupanja gde oni imaju posebne centre gde žrtve imaju poseban tretman od početka gde se one pregledaju i fotografišu i gde je sve lakše za dalje postupanje", navodi Milica Ljubičić.

Ipak i dalje je najveća prepreka stav da je nasilje u porodici privatna stvar, a ne problem zajednice. Takav stav, upozorava zaštitnik građana, dovodi do stvaranja kruga nasilja koje eskalira i koje može da se prenosi iz generacije u generaciju.