Dan bez automobila, šta je potrebno da bicikl postane deo kulture

Od početka epidemije mnogi evropski gradovi uredili su saobraćaj tako da su pešaci i biciklisti dobili stotine kilometara novih staza. U Beogradu, saobraćaj je ipak i dalje podređen automobilima, a bicikli uglavnom služe za rekreaciju.

Pored nedostatka biciklističkih staza, problem je i zagađen vazduh.

Vlada Srbije formirala je komisiju koja se bavi kavlitetom vazduha, odobrene su subvencije za električne automobile, a najavljuju se i podsticaji za bicikle.

"Mi smo spremni da sledeće godine damo subvencije i za bicikle, samo da napravimo pravila da to bude kako treba i da ne bude zloupotreba. Da stvaramo kulturu pešačenja i kulturu vožnje bicikla, da bi se to dogodilo mora se menjati filozofija urbanizma i načina življenja u velikim gradovima", izjavio je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.

Holandija, na primer, ima više bicikala nego stanovnika.

"Smatram da će za par godina i Srbija stvoriti uslove da ljudi mogu što više da voze bicikle. Naravno za to je potrebno izgraditi infrastrukturu koja je najbitnija. Kad ljudi budu imali staze vrlo rado će koristiti bicikl kao prevozno sredstvo, pre nego nešto što zagađuje vazduh", istakao je Žil Bešor Pluh, ambasador Holandije u Srbiji.

Ideja obeležavanja Međunarodnog dana bez automobila je postojala je za vreme naftne krize sedamdesetih godina prošlog veka, ali je ta inicijativa pokrenuta tek 1994. godine.