Pčele u Srbiji ugrožene, a pčelari strahuju da može da bude još gore

Godina je loše počela i za pčelare. Zbog loših vremenskih prilika i epidemije korone, prinos meda je prepolovljen. Pčelari kažu da će od prodaje moći samo da pokriju troškove proizvodnje.

Pčelari iz Kamenova kod Petrovca na Mlavi nadali su se dobroj godini. Ali, umesto dvadeset kilograma bagremovog meda po košnici, imaće upola manje. Planove su im omele vremenske prilike.

"Zato što je priroda imala svoju neku ćud da u julu bude devet stepeni preko noći, da ne medi u toku dana. Recimo, dešavalo se da smo 13. jula morali da ložimo vatru u vikendici, tamo gde smo sa pčelama, koliko je bilo hladno", navodi pčelar iz Kamenova Mirko Ljubomirović.

Pčelar iz Petrovca na Mlavi Miloš Stojanović ukazuje da je glavni problem bio što je bilo malo dana kada su pčele mogle da rade.

"Njima je potrebno kad bagrem procveta da imaju minimum nekih sedam-osam lepih dana. Znači, temperatura da bude 25–28 stepeni", objašnjava Miloš Stojanović.

Pčele su ovog leta radile bukvalno samo da bi sebe prehranile. Viškovi meda su minimalni, a najgore su prošli pčelari koji nisu na vreme prihranjivali svoja društva. Mnoge je u tome omela i epidemija korone.

"Korona je uticala u smislu što smo mi stari pčelari, koji imamo preko 70 godina bili hendikepirani, jer nismo mogli da dolazimo da pčele pregledamo i da ih hranimo kad je trebalo, i to je ono što je nas jako pogodilo", ističe Miloš Stojanović.

Na vremenske prilike ne može da se utiče, kažu kamenovski pčelari, ali država bi morala da spreči paljenje strnjika, trovanje pčela herbicidima i krađu košnica, jer sve to pčelarima pričinjava ogromne štete.

"Pčelar, kad su vremenske prilike u pitanju, ima punu košnicu pčela. Nema meda, ali može da se preorijentiše na neku drugu korist. To su matice, rojevi, mleč, polen... Krađom, požarom, prskanjem, nema preorijentacije na drugu priču, nego jednostavno ostaješ bez ičega", ističe pčelar iz Kamenova Dragan Đorđević.

Zaliha domaćeg meda, kažu pčelari, biće do Nove godine. Zbog smanjene ponude, vrlo je moguće da će biti i njegovog uvoza, ali pčelari tvrde da je kvalitet uvoznog meda daleko ispod domaćeg i da se kupcima veštački med često prodaje kao prirodni.

Ništa bolje ni na severu zemlje 

Jožef Agardi iz Subotice se 30 godina bavi pčelarstvom. Njegove muke iste su kao muke kolega iz Kamenova i Petrovca na Mlavi.

Smatra da pčelarstvo prolazi kroz izuzetno ozbiljnu krizu, a probleme svrstava u tri grupe: hemija, vreme, falsifikovanje. 

"Pojavljuje se hemija, hemijska sredstva koja se koriste u poljoprivredi, od zaštite semena do upotrebe pesticida, insekticida. Veliki broj pčela strada zbog toga i to je veliki problem. Jedino rešenje je da se direktno dogovaramo sa vlasnicima parcela", smatra pčelar iz Subotice.

Kada je reč o vremenskim prilikama, ukazuje da su svi svesni da se vreme menja.

"Neka godišnja doba izostaju, proleće i jesen, a proleće je nama izuzetno značajno i trebalo bi da bude udarno, ali je teško spojiti tri-četiri dobra dana da pčele mogu da rade", napominje Jožef Agardi.

Napominje da je treći problem falsifikovanje meda, koji je, uz maslinovo ulje, poljoprivredni proizvod koji se u svetu najčešće kopira.

Prvi znak da nešto verovatno nije kako treba je niska cena meda, ukazuje ovaj pčelar iz Subotice.

Meda ima manje, kaže i boji se da će ga i u narednom periodu biti manje. "Trebaće nove tehnologije da bi se dobilo i ono malo što priroda daje", dodaje Jožef. 

Jedan od načina da znamo da je med koji kupujemo pravi jeste da poznajemo pčelara od kog kupujemo.

"On je garancija da ono što proizvede možemo da koristimo", ističe Jožef.

Ukazuje da su svi medovi dobri za imunitet, a odabir zavisi od ukusa. Ipak, blagu prednost daje medovima sa eteričnim uljima.

"Imuni sistem radi ako mu damo gorivo, a med je gorivo", naglašava pčelar sa višedecenijskim iskustvom.