Da li će nam i ove godine ambrozija izaći na nos

Od alergijske kijavice, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije u svetu boluje do 25 odsto stanovnika, kod nas do 8 odsto, kažu stručnjaci za pulmologiju.

Kada pogledamo kalendar cvetanja biljaka koje najčešće izazivaju alergiju, u drugoj polovini avgusta počinje cvetanje ambrozije.

Visoka koncentracija polena ambrozije u vazduhu zadržava se najčešće do kraja septembra.

Gostujući u Jutarnjem programu, prof. dr Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda rekao je da se situacija može porediti sa prethodnom godinom i da se značajno više i bolje kreće u unuštavanje ambrozije.

"Kada se uporedi površina na kojoj je rađen monitoring, prošle godine je rađeno na 370 hektara, ove godine na 2.000 hektara, što je šest puta više nego prošle godine. Što se tiče uništavanja hemijskim sredstvima, ove godine je već na 130 hektara ambrozija uništena hemijskim sredstvima, a prošle godine je bilo planirano 120, ali je nešto više od toga urađeno. Do sada ove godine je 370 hektara uništenjo košenjem na neuređenim gradskim površinama", rekao je Radojičić.

Svake godine "Zelenilo" na svojih 3.000 hektara uništi ambroziju.

Prema njegovim rečima, "Zelenilo" se uključilo, pa su oko 37 hektara unuštili, a uključene su i prigradske opštine.

Desetogodišnja strategija, povećava se obuhvat 

"Tako da smo krenuli u ozbiljnu borbu, imamo strategiju desetogodišnju od 2021. do 2029. gde ćemo povećavati obuhvat uništavanja ambrozije. Ovo nije problem koji se može rešiti za jednu godinu. Važno je da iz godine u godine više uništavamo. Cilj je da za dve-tri godine oko 10.000 hekatara imamo monitoringa i obuhvata, i da na tim površinama uništimo ambroziju", ukazao je Radojičić.

U borbi pomaže i Biološki fakultet u Beogradu. Gradonačelnik kaže da je ta saradnja značajna i da je 5. juna poptisan sporazum o zajedničkoj saradnji.

"Važno je da sa stručnim licina sarađujemo da njihove ideje iskoristimo za praktičnu primenu. Biologija ima praktičnu primenu u životu", ističe Radojičić.

Prema njegovim rečima, mere u saradnji sa Biološkim fakultetom su već dale rezultate, prvih 12 dana avgusta prošle godine bilo je 438 čestica na jednom mernom mestu je izmereno, a ove godine 98. Bilo je pet dana kada je bilo više nego što je dozvoljeno prošle godine, a ove godine jedan dan.

Vremenski uslovi su nešto bolji da ambrozija ne cveta kao prošle godine.

"Imaćemno napredak ove sezone, ali nastavićemo sa trendom da zajedno radimo na tome. Sa profesorom Javanovićem koji je na katedri za korov, napravili smo centar za kooridnaciju suzbijanja ambrozije, sledeći sastanak je početkom septembra, jer se tada očekuje pik, da vidimo kako ćemo dalje", kaže gradonačelnik.

Saradnja je značajna za suzbijanje, još jednom ponavlja Radojičić.

Najveća koncentracija ambrozije na Novom Beogradu

Prof. Željko Tomanović kaže da ambrozije najviše ima u prigradskim delovima, gde su poljoprivredna zemljišta i gde već cveta.

"Stalo nam je da se smanje hemijska sredstva. Mi smo kooridinarali sa Poljoprivrednim fakulteta, sa PMF iz Novog Sada, strategija je ambiciozna", kaže dekan Biološkog fakulteta.

Najveća koncentracija ambrozije je u Novom Beogradu, kaže Radojičić.

"Imamo zelene gradske površine, neuređene površine i agrarne površine u 360.000 hektara u Beogradu. Različita je strategija za svaki od tih delova", rekao je gradonačelnik.

Kaže da je obuhvat od 2.000 hektara je centrlani deo gradskih opština.
Dekan Tomanović kaže da postoje dva merna mesta koja mere kolika je koncentracija polena u vazduhu. Vetrovi mogu da naduvaju veliku količinu polena sa poljoprivrednih zemljišta.

Cvetanje počinje krajem jula i početkom avgusta, pik je kraj avgusta, čak i osobe koje nisu puno alergične imaju posledice, kaže Tomanović.

Kampanja da ljudi prepoznaju ambroziju

Sve više ljudi je alergično na ambroziju. Radojičić kaže da je borba sa ovim alergenom teška i ozbiljna. Sto kilometara je brzina kojom vetar može da nosi te čestice.

"Možete da rešite ovde problem, ali sa 100 ili 200 kilometara daljine može čestica da dođe. Možete da date maskimum u određenom vremenu a da se rezultati ne vide odmah, zato je potreban dugoročan i uporan rad. Važno je da učinimo napor i da problem rešavamo iz godine u godinu jer deluje direktno na zdravlje građana", kaže Radojičić.

Dekan Biološkog fakulteta kaže da kiša to ne odogvara polenu. Avgust je mesec sa najviše sunčanih dana.

Radojičić ukazuje da svako mora dati svoj doprinos u toj borbi, nije lako da se prepozna ambrozija

"Vodimo kampanju da ljudi mogu da prepoznaju ambroziju i da je unište ili da se jave Beokomu ili Sekretarijatiu za zdravlje ili životnu sredinu", kaže on.

Preporuka za borbu protiv ambrozije

Dekan Biološkog fakulteta kaže da je sve difinisano, hemijska sredstva su najdelotovrnija, povećaju se površine koje se uništavaju mehnaičkim putem.

"Građani u svojim dvorištima, baštama da unište ambroziju. Ako se zadrže biljke u dvorištima ne vredi uništavanje na javnim površinama",kaže Tomanović.

Radojičić kaže da su 370 hektara pod ambrozijom kosili, a 120 hektara je uništeno hemisjkim sredstvima, to je komplikovano, jer je potrebno nekada i tri puta istu količinu kositi.

U toj oblasti se nešto novo smišlja, kaže Radojičić i dodaje da su dragocena iskustva Mađarske koja je napravila iskorak.

"Moja prva ideja je da nađem ekspreta iz sveta, pošao sam pogrešnim putem i video prave stručnjake", zaključio je Radojičić.