Parastos žrtvama "Oluje" u Beogradu

Na put ka Srbiji, pre 25 godina, tada devetogodišnja Đurđica Popović, krenula je sa porodicom. Promenili su nekoliko prevoza, od traktorske prikolice, preko kamiona do autobusa da bi stigli najpre do Banjaluke pa onda do Beograda.

Đurđica Popović kaže da je njena oluja počela 4. avgusta ujutru rano kada je krenula pucnjava iznad njenog sela, jer su na samoj granici između Hrvatske i Krajine. Reč je o selu Zalužnica u Lici. 

"Sišli smo u podrum i onda su hrvatski vojnici došli preko Velebita do našeg sela. Tu smo proveli čitav dan i čitavo veče. Oni su za to vreme zapalili našu kući", ispričala je Đurđica.

Đurđica je samo jedna od 250.000 Srba koji su početkom avgusta 1995. godine mesto za život potražili u Srbiji.

"Ključni problemi su u početku bili smeštaj, to je bio najveći problem. Kada su došli ovde malo ih je imalo rodbinu. Mogu da kažem da je kroz moju kuću prošlo 56 izbeglica, što iz Donjeg Lapca što iz Gospića", rekla je Marija Obradović iz Udruženja šeste ličke divizije.

Najveći deo prognanih Srba živi u Srbiji, deo u Republici Srpskoj i jedan deo rasejan širom sveta. I posle 25 godina predsednik Saveza Srba iz regiona ukazuje na probleme povraćaja imovine.

"Mislim da je važno da država pokrene jaku političku, diplomatsku borbu za povratak imovinsko stečenih prava našeg naroda, za otete stanove, zaostale neisplaćene penzije, otetu zemlju, radni staž, naknadu štete za minirane kuće, poslovne lokale", kaže Miodrag Linta, predsednik Saveza Srba iz regiona.

Udruženje porodica "Suza" i ove godine položilo je vence na spomen-ploču srpskim žrtvama stradalim u ratovima devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije.