Ravni Del, selo u kome žive najhrabriji

Od Oruglice do Ravnog Dela ima 15 kilometara, a putuje se sat vremena.

I to je poslednji, ali najteži deo makadamskog puta dugog 35 kilometara. Uspevaju samo iskusni vozači navikli na nedaću i borbu. Takav je i život u Ravnom Delu. Surov i neizvestan. Naš domaćin Sreten Marković živi sa bratom i snahom.

"Sve se vrti u krug, u krug, nema nikakve perspektive. Nema devojaka", kaže Sreten Marković iz Ravnog Dela i dodaje da nema šanse da dođu u Ravni Del.

Nadmorska visina od 1.000 metara idealna je za stočarstvo, ali kako stići do najbližih leskovačkih i vranjskih sela i prodati nešto sira i mleka.

"Nema cena, nema prodaja, sad ova korona nas najviše suzbi", priča Radosav Ristić, stočar iz Ravnog Dela.

Mlađe su za ovu zemlju vezali koreni i malina. Dolaze, obrađuju, muče se. Grad ih je ovo leto preduhitrio.

"Sve je vreme uništilo, džabe smo se mučili, šta da radimo, idemo dalje", ispričala je Marica Jović iz Ravnog Dela.

Sa prvim snegovima ovde sve staje. Ostaju zarobljeni u kućama, uglavno stari. A stigle i godine i bolesti.

Božidar Marković iz Ravnog Dela dodaje da ih je stiglo sve zajedno, i da nema lekara.

"Pa nema, šta ćeš nema i gotovo, ako možeš snađi se, idi, a ako ne, nikom ništa i to je to", priča Marković.

Porodica Stanković jedna je od onih koja je sišla u Miroševce, dva sata vožnje bliže Leskovcu. Zbog dece, kažu. Ipak, ognjištu se s proleća vraćaju.

"Ja sam ovde rođena, kako ne volim da dođem ja bih ovde i zimi živela da može i moja deca i svi i dosta mladi ljudi bi ovde živelo, ali zbog puta nema opstanka", smatra Biserka Stanković iz Ravnog Dela.

Hrabrost je ovde živeti, ali inat ih tera da ostanu svoji na svome. Asfaltu se ne nadaju, samo popravci puta i osećaju da nisu zaboravljeni od svih.