Zbog čega izjavu "ovo su stogodišnje poplave" slušamo svake godine

U 14 opština u Srbiji je zbog poplava proglašena vanredna situacija. Milutin Stefanović iz Instituta za vodoprivredu "Jaroslav Černi" ocenio je za RTS da osim klimatskih promena na poplave u Srbiju utiču područja koja nisu pošumljena, urbanizacija i ljudski faktor. Dejan Vladiković iz RHMZ-a je rekao da je vreme uobičajenih i stabilnih vremenskih prilika daleko iza nas i da ćemo narednih godina često biti u uslovima ekstremnih pojava.

Milutin Stefanović iz Instituta za vodoprivredu "Jaroslav Černi", gostujući u emisiji Oko, rekao je da se padavine koje se javljaju jednom u 100 godina od 2014. pojavljuju skoro svake godine.

"Krupanj, evo treća, četvrta godina unazad sva tri toka koja protiču kroz Krupanj imaju stogodišnju vodu svake godine maltene. Bjelica u Lučanima već desetak godina pravi probleme u tom kraju", rekao je Stefanović i dodao da osim klimatskih promena na poplave u Srbiju utiču devastirana područja koja nisu pošumljena, ali i urbanizacija i ljudski faktor.

Hidrolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda Dejan Vladiković rekao je da je RHMZ izdao prvo upozorenje još u petak, imajući u vidu, kako je naveo, nekoliko talasa koji su posebno nakvasili područje zapadne i jugozapadne Srbije.

"Imajući to u vidu izdali smo u petak prvo upozorenje da su mogući nagli porasti vodostaja na slivu Jadra, Kolubare i Ljuboviđe, što se, nažalost, ostvarilo. Onda, kako bi se ta dinamika procesa kretala, da bi se išlo ka Zapadnoj Moravi i ostaje nam još Gornje Pomoravlje, Istočna i Jugoistočna Srbija. Ostaje nam da ispratimo još te padavine. Od popodneva su bila jače padavine na području Zaječara, Niša, Vranja, Dimitrovgrada i Kruševca. Upozorenje je na snazi do sutra ujutru", rekao je Dejan Vladiković tokom gostovanja u emisiji Oko.

Bujični vodotoci su u nadležnosti lokalnih samouprava 

Milutin Stefanović je naveo da bi lokalne samouprave trebalo da rešavaju probleme koje zadaju bujični vodotoci projektima koje bi finansirala država. 

"Kancelarija za investiciona ulaganja zdušno pomaže lokalne samouprave, ali lokalne samouprave nemaju valjane projekte da se realizuju te investicije", rekao je Stefanović i dodao da je urađena nacionalna strategija odbrane od elementarnih nepogoda, ali da se strategija nedovoljno bavi bujicama i erozijom koje su neraskidivi.

Milutin Stefanović je naveo da ne može da se reguliše samo korito, već da mora integralno da se rešava uređenje sliva i da se urede pritoke i bujice, koji su vodotoci drugog reda.

Dejan Vladiković je istakao da u Srbiji postoji između 12,5 i 13 hiljada bujičnih tokova i da su oni u nadležnosti lokalnih samouprava.

"Oni su uključeni u neke planove. Ono što je jako bitno, prema obavezama iz Evropske direktive o vodama i Evropske direktive o zaštiti od poplava, bilo je potrebno da se uradi preliminarna procena rizika od poplava do 2011. Kod nas postoji 104, 105 kritičnih područja koja su jasno naznačena i kroz domaće i evropske projekte", kazao je Vladiković i naglasio da ne postoji nijedno kritično područje koje je ostalo nezabeleženo.

Milutin Stefanović iz Instituta "Jaroslav Černi" podsetio je da su lokalne uprave po Zakonu o vodama dužne da naprave operativne planove za odbranu od poplava za vodotoke drugog reda, ali i da pored toga što neke opštine to i rade, neke opštine prepisuju podatke od prošle godine. 

"Javno vodoprivredno preduzeće nadgleda, odnosno ima poslednju reč po pitanju operativnih planova, međutim nema dovoljno kadra, ali ni zaposlenih u JVP 'Srbijavode' da se pokrije cela Srbija i da se to tako rešava", naglasio je Stefanović.

Kritično u Ivanjici, Kraljevu i slivu Studenice 

Hidrolog RHMZ-a Dejan Vladiković naveo je da je osim u slivu Jadra, Kolubare, Ljuboviđe, stanje kritično i u ivanjičkom kraju, okolini Kraljeva i u slivu Studenice.

"To su sve pritoke koje jako brzo reaguju. Mi smo skrenuli pažnju da je ovo bio jak ciklon po svim visinama, vrlo sporo pokretan. U ovih 10 dana smo imali prolazne pojave sa kratkim intenzivnim pljuskovima", kazao je Vladiković i dodao da se na Rasini vrh talas očekuje tokom večeri, dok se porast na Južnoj Moravi u toku večeri i noći takođe porast, ali da se zbog manje zasićenosti zemljišta ne očekuju burne reakcije.

Vladiković navodi da nema razloga za strah i paniku kada su u pitanju Dunav i Sava. 

"Što se tiče velikih reka, nema razloga za neku paniku i strah. Što se tiče Dunava, on je jako dugo bio u niskom režimu. Isto je to i za Savu, bilo je padavina na inostranom području, u oba entiteta BiH. Ući će to i u neki manji porast i na Savi, ali do granice redovne odbrane imamo još nekoliko metara", naveo je Vladiković.

Ne očekuje se ekstremno leto

Do početka jula, kako je rekao Vladiković, očekuje se stabilno vreme i letnje temperature koje će pomoći da se izvrši sanacija.

"Što se tiče izgleda za letnji period, naši klimatolozi to rade i prema izdatim dugoročnim prognozama nastupajuće leto uopšte ne bi trebalo da bude ekstremno. Imaćemo neke uobičajene ili malo iznad uobičajenih temperatura sa deficitom padavina", naveo je Vladiković.

Milutin Stefanović je naveo da bi trebalo da se krene u sanaciju i analizu kada se vreme stabilizuje. 

"Verovatno će JVP 'Srbijavode' da izvrši analizu svih ovih tokova koji su ovih par dana nabujali i mislim da će i RHMZ imati zadnju reč po pitanju proticaja, da li su to bile stogodišnje vode ili ne", rekao je Stefanović.

Dejan Vladiković je naglasio da je vreme uobičajenih i stabilnih vremenskih uslova daleko iza nas.

"Mi ćemo narednih godina i decenija biti u uslovima vrlo čestih ekstremnih pojava. Za samo nekoliko meseci ćemo imati razliku od ekstremno velikih voda do niskih voda, koje su takođe jako opasne jer i taj malovodni period ima jako loše posledice. To je dug nestabilan period koji nas čeka i to je adaptacija na klimatske promene što ipak podrazumeva da se edukuje javnost i da ne sme da se dogodi da se sporije reaguje ili da ljudi na terenu neće da napuste te objekte", kazao je Vladiković.