Pašalić: Hitno rešavati probleme zaštite životne sredine

Zoran Pašalić ističe da razvoj nauke i tehnologije, korišćenje novih izvora energije, izgradnja velikog broja industrijskih postrojenja i razvoj velikih urbanih sredina, nose sa sobom opasnost od štetnih posledica po životnu sredinu. 

Nesporno je, navodi u saopštenju Pašalić, da su u Srbiji poslednjih godina uloženi veliki napori na izgradnji adekvatnog i efikasnog programa održavanja, razvoja, unapređenja i zaštite životne sredine.

"Donošenjem velikog broja ekoloških zakona naša zemlja se približila državama koje su svoje ekološke propise uskladile sa nizom međunarodnih akata. Međutim, i dalje se stiče utisak da evropski trendovi u ovoj oblasti još uvek nisu u dovoljnoj meri promovisani i zastupljeni u domaćem zakonodavstvu, niti primenjivi u sudskoj praksi", ocenjuje zaštitnik.

Smatra da je potrebno da se u Srbiji uspostavi održiv sistem zaštite životne sredine, koji mora biti uključen u ostale politike i sektore. Dodaje, da se na taj način obezbeđuju preduslovi za bolje zdravlje i bolji kvalitet života građana, očuvanje prirodnih resursa i konkurentnu privredu.

U 2019. godini Zaštitnik građana je primio 40 pritužbi iz oblasti zaštite životne sredine, što i dalje predstavlja oko jedan odsto svih primljenih pritužbi.

"Prethodnih godina Zaštitnik građana je iz oblasti zaštite životne sredine primao pritužbe zbog zagađenja vode, vazduha i zemljišta, neprijatnih mirisa, buke i vibracije, nepravilnog odlaganja komunalnog otpada, lošeg kvaliteta vode za piće, kao i zbog nezadovoljstva postupanjem inspekcijskih organa na prijavu pojedinaca ili grupe građana", ukazao je Pašalić.

Zaštitnik građana je pokrenuo postupke po sopstvenoj inicijativi povodom novih požara na deponiji Vinča, zagađenja reke Lupnjače i Zapadne Morave u Čačku, kao i zagađenja Velikog bačkog kanala.

Neophodno razmatranje primene mera zabrane prema zagađivačima

Republika Srbija je potvrdila Arhusku konvenciju 2009. godine, koja nalaže da se podacima vezanim za životnu sredinu upravlja na transparentan način i da budu dostupni civilnom sektoru kao i svim relevantnim stranama, te da im se dozvoli da učestvuju u formulisanju politika.

Pašalić ističe da je Zaštitnik građana u svojim preporukama i mišljenjima redovno ukazivao Ministarstvu zaštite životne sredine i Agenciji za zaštitu životne sredine upravo na nedovoljnu transparentnost i dostupnost informacija vezanih za zagađenje vazduha i naglašavao neophodnost pravovremenog, tačnog i transparentnog izveštavanja o stanju zagađenosti vazduha.

Takođe je, kako navodi, ukazivao na potrebu sprovođenja adekvatnog inspekcijskog nadzora i razmatranja primene mera zabrane prema zagađivačima, uz donošenje adekvatnih lokalnih mera koje će doprineti rešavanju sistemskih problema.

Dodaje da su pored zagađenosti vazduha, izgradnja i planiranje izgradnje malih hidroelektrana pre svega u zaštićenim područjima, kao što su specijalni rezervati i parkovi prirode, takođe bili predmet nezadovoljstva i protesta građana.

U cilju sprečavanja daljih negativnih posledica i očuvanja prirodne raznovrsnosti, Zaštitnik građana je uputio mišljenje i dao preporuke Ministarstvu zaštite životne sredine o potrebi preispitavanja izgradnje malih hidroelektrana u zaštićenim područjima i donošenja neophodnih podzakonskih akata.

"Zaštitnik građana će svojim preporukama, mišljenjima, izveštajima i drugim aktivnostima i dalje doprinositi unapređenju stanja u ovoj oblasti, a sve imajući u vidu da je zdrava životna sredina, ne samo osnovni uslov života svih ljudi, već i uslov za uživanje svih drugih ljudskih prava", poručio je Pašalić.