Srbija nije njihova želja - šta je rešenje za migrante u prihvatnim centrima

Srbija nije njihova želja. Oni svoju budućnost vide u zapadnoevropskim zemljama. 

Migranti koji ne žele u prihvatne centre, snalaze se da bi preživeli do trenutka kada će preći granicu, tako da incidenti poput onih u Šidu i nisu ništa novo.

"Prethodna noć je najmirnija noć u proteklih nekoliko meseci. Imali smo samo 18 privođenja lica migrantskog porekla koji su bili van centara", izjavio je zamenik predsednika Opštine Šid Zoran Semenović.  

Vojska je došla preventivno, kaže ministar Vulin koji ne očekuje velike probleme sa migrantima.

"Hoćemo da pomognemo da naši građani se osećaju bolje da su mirniji i sigurniji, da posebno migrantima koji su van kampova ne dozvolimo da prave bilo kakve probleme, a sve njihove potrebe će biti zadovoljene u kampovima koji se ovde nalaze", rekao je Aleksandar Vulin.

Da li iza svake krađe i upada na posed stoje migranti ili se njima sve pripisuje, nisu sigurni u Komesarijatu za izbeglice i migracije. Tvrde, međutim, da najviše glavobolja zadaju migranti koji ne žele u prihvatne centre.

"Što se tiče svakoga ko živi u centru on nema nikakvu potrebu da, on ima potrebu kao vi i ja da ode do prodavnice, do lekara, ali nekakvu potrebu esencijalnu da im nešto nedostaje, ne. Oni migranti koji ne žele da budu u centrima mi ćemo s tim da budemo suočeni onog trenutka kada Grčka bude otvorila granice, to je svakodnevnica koja je, to je potencijalna opasnost", navodi Komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić.

Pre početka epidemije u prihvatnim centrima u Srbiji bilo je do 6.000 migranata, a sada ih je više od 9.000, kažu u Centru za pomoć tražiocima azila. Procenjuju da će ih u pograničnom području ka Mađarskoj i Hrvatskoj, u narednim mesecima biti još više.

"A već su tamo kapaciteti puni, vi imate nekoliko hiljada ljudi u ta tri kampa oko Šida i potpuno odsustvo adekvatnog smeštaja za nove koji dolaze, tako da je za očekivati da će ti ljudi biti na njivama, šumama, duž granica i naravno da će to onda biti problem i za lokalne građane. Drugo je pitanje da li mi želimo da imamo kampove duž granice, ali svakako povećanje kapaciteta smeštaja i smeštanje ovih ljudi pod adekvatan krov i hranu bi bio jedno od rešenja", ističe Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Rešenje vide i u bržem rešavanju statusa tražilaca azila, jer od toga zavisi i da li im je mesto u prihvatnim kampovima ili u deportacionom centru. Prošle godine azil je zatražilo više od 12.000 migranata, dobilo ga je njih tridesetak.