Ovog leta obiđite etno-domaćinstva u Srbiji, imamo predloge

Porodica Smiljanić oživela je napušteno domaćinstvo u Godoviku. Poreklom su sa Zlatibora, a u Požegu su došli za poslom. Penziju planiraju da provedu u Godoviku, baveći se etno- turizmom.

"Moja supruga je dobila otpremninu u firmi. Razmišljali smo gde da uložimo taj novac. Jedan meštanin iz ovog mesta rekao je da ima domaćinstvo u Godoviku. Ja sam pogledao, došao sam i nekako mi je srce zaigralo. I onda smo stupili u kontakt sa vlasnicima i kupili smo. Sve je bilozapušteno, srušeno", priča Milorad Smiljanić o počecima.

Ova porodica gaji mangulice, ali za goste spremaju tradicionalnu trpezu od proizvoda iz komšiluka.

"Treba predstavljati našu zemlju, našu Srbiju, naš kraj. Ima mnogo lepih stvari. Imamo Roge, imamo Loret, imamo Svračkovo. Imamo puteve za šetnju, tako da ne mora čovek istim putem da se vrati", kaže Milorad.

Selo iz doba Nemanjića 

Uz dobrodošlicu domaćina i lepotu prirode, goste čekaju fragmenti daleke prošlosti - ovo selo datira iz perioda Nemanjića.

Crkva Svetog Đorđa u Godoviku izgrađena je krajem 13. i početkom 14. veka. Ne zna se čija je zadužbina, ali se zna da je u to vreme ovde bio manastir i sedište pismenosti požeškog kraja.

Tragovi bogate prošlosti ušuškani su u živopisnost kraja. Crkvu Svetog Ilije iz 19. veka žitelji pokušavaju da sačuvaju, iako temelji tonu. Iz tog perioda je i jedna od najstarijih kuća požeškog kraja, bivša škola, koja je pod zaštitom države.

"Putuju ljudi svugde, a imaju ovde kod nas šta da obiđu da se oduševe time", kaže Vasilije Popović iz Godovika.

Šta to pružaju domaćini 

Njegovo domaćinstvo živi zahvaljujući uzgoju kalifornijske pastrmke, koja se kupa u Godovičkoj rečici, čija je temperatura tokom cele godine devet stepeni. 

"Na selu je još ostalo da se čovek poštuje kao čovek. U tim većim sredinama je čovek zamenjen novcem. Novac je veći prijatelj čoveku, nego čovek. Ovde mi to probamo nekako da održimo, da to bude. I ko god dođe, dobrodošao je. I mi volimo da neko dođe, jer i mi onda malo odmorimo sa njim, zapostavimo sve da se taj čovek ugosti", priča Jordan Miletić.

Upravo ljudska toplina bila je presudna da život u holandskom gradu Miletići zamene životom u Godoviku.

"Ja sam rodom iz Šapca, ali je mentalitet ljudi drugačiji nego ovde. Ovde su ljudi mnogo ljubazni, šaljivdžije, druževni", kaže penzionerka Ljiljana Miletić.

Smiljanići su oživeli napušteno domaćinstvo, a njihov primer slede i komšije: turistima otkrivaju ono što se ne može kupiti novcem - ljudsku toplinu zaokruženu istorijom, prirodnim lepotama i hranom sa godovičkih polja i brda.