Zašto građani ne odlučuju više kako se troši novac iz budžeta

Opština Ruma u poslednjih pet godina izdvaja se od drugih, jer ima participativno budžetiranje. Zajednički projekat opštine i građana za kreiranje budućnosti lokalne zajednice.

"Omogućavamo građanima da predlažu šta je to što bi trebalo da stavimo na listu, organizujemo refrendume glasanja u mesnim zajednicama, a omogućili smo da mogu i elektronski da glasaju. Za pojedine projekte glasalo je između 2.000 i 2.500 ljudi, za neke druge između 1.000 i 1.500 – sve zavisi. Negde se i mesne zajednice udružuju pa glasaju za zajednički projekat", kaže Slađan Mančić, predsednik opštine Ruma.

Tim putem idu i Leskovčani, ohrabreni što za pokretanje građanske inicijative treba svega sto potpisa, skupili su 1.200 i obezbedili izgradnju prvog parka za pse.

"To je jedan dobar mehanizam, jer verujem da građanima među svojim prijateljima, komšijama, rođacima nije teško da nađu tih 100 potpisa, a onda kada vaša lokalna samouprava organizuju tu javnu raspravu, onda te službe moraju da izanaliziraju taj vaš predlog, da daju neki pisani odgovor, da se pokrene mehanizam, koji dosta znači da se neka tema stavi na dnevni red", objašnjava Ivan Grujić, predstavnik civilnog društva Leskovac.

Pet odsto upisanih u birački spisak potrebno da se neka inicijativa pokrene

Otkako je na lokalu dovoljno pet odsto upisanih u birački spisak da se neka inicijativa pokrene i uvrsti u dnevni red lokalnog parlamenta toga je sve više, ali moglo bi da bude i bolje, kažu u Vladi.

"Mi smo propisali da svaki statut mora da sadrži kada se sprovodi obavezna javna rasprava. To je najvažnije kod budžeta u delu planiranja investicija. Razni su načini na koje to može da se ostvari, građani mogu da pišu mejlove, da se organizuju neki okrugli stolovi, glasanje putem anketa, na štandovima u opštinama, tako i po mesnim zajednicama da se prikupljaju njihovi glasovi za eventualne projekte koje bi oni podržali", ističe Milica Marković, šefica Odseka za razvoj sistema lokalnih samouprava u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.

A da bi na dnevni red Skupštine Srbije stigla narodna inicijativa da se silovatelji dece kažnjavaju doživotnom robijom nije bilo lako, jer proceduru nisu znale ni nadležne skupštinske službe, priča svoje iskustvo Igor Jurić.

"To je bio onako jedan najveći problem, sada je zakon izmenjen, ali taj rok koji je veoma kratak, veliki broj potpisa, moraš mnogo animirati ljude, novac je neki potreban, bez obzira što svi rade volonterski jeste jedan ogroman problem sa kojim se građani susreću prilikom želje da nešto izmene za dobrobit celog društva", navodi Igor Jurić, direktor Fondacije "Tijana Jurić".

U Vladi veruju da će produžetak roka na 90 dana za prikupljanje potpisa i mogućnost da oni budu elektronski motivisati građane da ubuduće češće pokreću narodne inicijative.