Drugo otvoreno pismo Slobodana Prvanovića

Poštovani gospodine Bujoševiću,

Prvo hoću da Vam se zahvalim što ste odvojili svoje vreme da mi odgovorite.

Drugo, želim da Vas obavestim da ste upravo Vi jedan od onih kojima sam verovao. Verovao sam u Vašu iskrenost, čestitost i poštenje. Vi ste, gospodine Bujoševiću, jedan od onih zbog kojih se osećam kao budala, kao što sam i rekao za vreme prošle godine. Ne znam da li ovo možete da shvatite – mene je sramota zbog toga. Sramota me je što sam naivno verovao mnogima od vas koji su se zaklinjali da im je Srbija na prvom mestu, da žele dobro građanima Srbije, da su protiv lopovluka... Zaista sam mislio da nikada nećete izneveriti one principe za koje ste se zalagali i zbog kojih sam vas poštovao.

Spreman sam, gospodine Bujoševiću, da priznam svoje greške u proceni ljudi kao što ste to Vi i Vama slični. Prihvatam i krivicu za to što sam podržavao neke takve ljude sve dok ne bih shvatio da su nas obmanjivali. Spreman sam da, kao svojevrsnu kaznu, na sopstveni račun iznesem kvalifikacije koje ne smatram nimalo prijatnim. Ne znam da li ćete se složiti, ali samokritičnost nije loša stvar jer, čini mi se, doprinosi ispravljanju grešaka koje svi pravimo. (Ovde, naravno, ne mislim i na Aleksandra Vučića jer je on, to sam siguran da ćete se složiti, savršen.)

Što se tiče soljenja pameti, koje sam pomenuo u pasusu koji navodite, zaista se nadam da ne postoji osoba koja smatra da se na taj način odnosim prema njoj. Ono što ja radim je da javno iznosim svoje stavove i mišljenja, a to u skladu sa onim da nije srpski ćutati (nekada davno je taj izraz bio popularan, a smislio ga je jedan odličan novinar, za kog ne znam šta mu se u međuvremenu desilo).

Čim sam saznao za Vaš tekst, ja sam ga, bez ikakvog komentarisanja, momentalno objavio i na mom Fejsbuk nalogu i na Tviter nalogu. Drugih medija ja nemam, inače bih objavio i tamo. Upravo je to, gospodine Bujoševiću, ono što tražim od Vas. Naime, tražim da na televiziji kojom rukovodite objavljujete i drugačija i suprotstavljena mišljenja, a ne da se držite Hitlerovih stavova o propagandi. (Siguran sam da jako dobro znate da je Hitler govorio da u izveštavanju uvek treba forsirati jednostrani pristup i da nikada ne treba davati za pravo drugoj strani.)

Što se tiče kulturne revolucije koju ste pomenuli, moram da Vas umirim. Naime, kada sam 5. oktobra zajedno sa drugima upao u RTS, lično sam izbavio Vašeg kolegu Komrakova. Mislim da ne preterujem kada kažem da sam mu možda i život spasao jer je on tada bio u podrumu RTS-a, okružen demonstrantima, gde se bukvalno tresao od straha i bio u predinfarktnom stanju. Zato, budite bez brige, koliko god da mi se gadi to što Vi radite, kao što nisam ni njemu, neću ni Vama učiniti ništa nažao.

Na kraju, želim da Vam kažem da potpuno razumem to što nećete imati vremena da mi opet odgovorite. Znam da imate preča posla. Naslućujem da ćete se baviti istraživanjem pljačke oko Krušika ili, možda, analizom veleizdajničke politike Aleksandra Vučića. Ne brinite, slažem se sa Vama da i Vi lično i RTS treba da se bavite tim i takvim temama.

S poštovanjem,

Slobodan Prvanović