Srbija jedina zemlja u regionu u kojoj raste broj novorođenčadi

Prošle godine je u Srbiji rođeno nekoliko stotina beba više nego 2018. Ujedno, jedina je zemlja u regionu u kojoj raste broj novorođenčadi. Više beba rođeno je i na istoku zemlje, što je od posebnog značaja, ističe ministarka bez portfelja zadužena za populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović.

Ministarska bez portfelja zadužena za populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović kaže da će egzaktne podatke imati u junu, ali da je nekoliko stotina beba više rođeno prošle godine u odnosu na 2018. godinu.

"I to jedino kod nas, svuda je pad novorođenih beba u deset zemalja u okruženju sa kojima obično pravimo te paralelne analize", dodaje Đukić Dejanovićeva.

Posebno je porastao broj trećerođenih i četvrtorođenih beba, dodaje Slavica Đukić Dejanović.

"To znači da mere koje primenjujemo, a to nisu samo finansijske mere, to je savetovališni rad, to je obezbeđenje stambenog prostora, usklađivanje rada i roditeljstva... Udružene sa finansijskim su ipak dale početne rezultate", ističe ministarka. 

Demografija kaže da treba da se strpimo i da sačekamo one prave rezultate i realne trendove za deset godina, navodi ministarka Đukić Dejanović.

Ističe da je istok Srbije u ovom smislu veoma značajan, jer je to uvek bila slaba tačka zbog najmanjeg nataliteta, a najvećeg broja migracija iz tog dela zemlje.

"Što znači da infrastrukturna mreža puteva pre svega, investicije koje su dole, zapošljavanje koje je dole, nisu samo mere populacione politike one koje su strogo tog karaktera nego čitav niz aktivnosti koji se događa dnevno. Demetropolizacija znači i novi put i bolja zdravstvena ustanova i više vrtića – to je dalo te rezultate", ističe ministarka.

Ukazala je da smo mi zemlja koja ima problem populacione dinamike, jer imamo ogroman broj opština sa depopulacijom.

Preporuke stručnjaka iz UN

Ministarka je zahvalna stručnjacima iz Ujedinjenih nacija koji su nedavno boravili u Srbiji i preporukama koje su nam dali u cilju prevazilaženja populacionih problema.

"To su bili demografi, ekonomisti, ljudi koji dobro poznaju problem o kome govorimo i koji su neposredno stekli uvid šta se to događa u opštinama koje imaju problem migracija i šta treba učiniti", kaže Đukić Dejanovićeva.

Kako kaže, ukazali su na ogroman značaj tri komponente.

"Mi smo zemlja starih ljudi, prosek starosti u Srbiji je 42,3 godine. Oni su veliku pažnju posvetili pitanju aktivnog starenja i to onoj populaciji koja se priprema za penziju, a koja treba da ima savetodavnu funkciju u svojim radnim sredinama i da je nastavi i nakon odlaska u penziju, odnosno da ne bude na teretu deci koja treba da donesu odluku o proširenju porodice", kaže ministarka.

Veliku pažnju su posvetili i cirkularnim migracijama. "Veliki broj mladih ljudi je u svetu danas, naših ljudi. Tamo nam se rađaju prve bebe. Mi još uvek imamo parametar da svake godine 1.000 prvorođene dece je manje u Srbiji u odnosu na prethodnu godinu. To je loš parametar", dodaje Đukić Dejanovićeva.

"Oni smatraju da transfer znanja, transfer projekata, transfer finansija i na kraju stimulacija tih mladih ljudi da dođu je vrlo važna", ističe minsitarka.

Naglašava da predlažu određene servise koji će se usključivo baviti time na koji način jedan mald čovek ako se opredeli da ipak dođe u Srbiju koji će tehnički problemi da ga sačekaju i kako da mu se olakša – od toga da nađe posao do toga da bude socijalno osiguran.  

Ističe da je posebna mera koju smatraju važnom da je pronatalitetna politika briga za čovekom.

"Od perioda pre nego što se rodi, kao će izgledati odluka i trudnoće i rođenje deteta, preko onog ranog razvoja, do zdravlja i obrazovanja toko života i starije životne dobi", zaključila je Slavica Đukić Dejanović.

broj komentara 0 pošalji komentar