Kako navesti mlade da se školuju za nastavnike

Rektori univerziteta, ministar prosvete i članovi Nacionalnog akreditacionog tela raspravljali su o inicijalnom obrazovanju, odnosno kako da navedu mlade da se školuju za nastavnike i druga deficitarna zanimanja.

Nedostatak kadrova najviše se oseća u IT sektoru, ali i u nastavnom kadru. Zato za Inicijalno obrazovanje nastavnika treba naći dugoročno rešenje.

"Iskreno se nadam da će to biti neki načini kako kroz programe kratkog ciklusa možemo da osposobimo određen broj ljudi da se na kompetentan način bave tim poslom. To bi uticalo i na povećanje zapošljavanja. Mislim da je situacija sa nastavničkim zanimanjima vrlo osetljiva u ovom trenutku. Jer to su teške studije, posao je zahtevan, izuzetno ogovoran za budućnost naše zemlje, a mislim da nadoknada za taj posao nije adekvatna", objašnjava prof. Ivanka Popović, predsednica Konferencije univerziteta Srbije.

Do tada, da bi nastavnici ostali na radnim mestima, omogućiće im se prekvalifikacije i tutori. Stimulisaće se i školovanje budućih nastavnika.

"Dok ne rešimo pitanje dugoročnijem pristupu ovoj priči, jednoročno ćemo određivati fondove i stipendije za deficitarne struke, naročito se tu ističu matematika sa informatikom, fizika i neke druge. Ali deficit moramo da rešimo i na druge načine. Jedan od načina je da zadržavamo mlađe penzionere, da angažujemo studente završnih godina, apsolvente, u tom smislu moramo da korigujemo i postojeće zakone gde smo to podigli na potrebu da bude master, zaista je to u ovom trenutku preambiciozno", objašnjava Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Tako će, na primer, student koji se školuje za rad u obrazovanju, imati stipendiju, pravo na studentski dom, uz obavezu da određen broj godina, koliko je stipendiran, provede u sistemu obrazovanja. Kratkoročne mere, kaže ministar Šarčević, moguće je primeniti već od septembra.

broj komentara 5 pošalji komentar
(četvrtak, 27. feb 2020, 20:30) - Mara [neregistrovani]

Majstori, majstori

Kad u školama plate budu prostojne a zapošljavanje dozvoljeno, normalni ljudi će želeti da u njima rade. Pod ovim okolnostima, iz jedne u drugu se presipaju tehnološki viškovi koji su, naravno, želeli, ali nisu bili kadri da se dokopaju nekog pristojnog i poštenog a plaćenog posla, pa daj bar i prosvetu da ne sedim kod kuće. Najgore je kad se pojavi neki nastavnik sa znanjem i entuzijazmom, pa em svi oko njega izgledaju kao prevaranti, em on izgleda kao budala. Možda je rešenje u tome da školovanje više ne bude obavezno. To bi spaslo mnoge generacije, a i mnogi bi roditelji prestali da crvene pred decom zbog načina na koji traće njihove mlade živote iz dana u dan.

(četvrtak, 27. feb 2020, 20:17) - Nastavnica matematike [neregistrovani]

Odgovor

Lepo ste to rekli! Hvala!

(četvrtak, 27. feb 2020, 10:33) - Цале [neregistrovani]

Најбоље ђаке у наставнике

Цео образовни систем, уназад неколико деценија, академик Павле Савић окарактерисао је као освету лоших ђака.Био је потпуно у праву.Наставничка занимања су, са изузетком правих ентузијаста, уписивали углавном лоши ђаци јер су их добри избегавали, а лоши нису имали шансе у жестокој конкуренцији за добро плаћеним местима.Ђаци не воле строге наставнике, али их већином цене.Основни њихов критеријум за поштовање наставника је наставниково познавање материје коју предаје.Некадашњи лош ђак, као наставник, кад-тад се ода и трајно изгуби поштовање својих ученика.Ова чињеница и претерано либерални однос према несташним ђацима су основни узрок оваквог стања у нашем образовању.Сматрам да је прави лек за оздрављење следећи: настанике у средњим и основним школама награђивати пристојним платама (бар на нивоу чистачица у неким банкама), дати им већу слободу у наставном процесу, сузбити негативан утицај родитеља који се у све мешају, законом заштитити њихов интегритет као службених лица, будућим наставницима дати пристојне стипендије итд. У овим околностима вратити републичке инспекторе који контролишу и оцењују (што да не?) сваког наставника у току школске године.
Мислим да би ово деловало стимулативно на данашње добре ђаке, заљубљенике у одређену грану науке која не ужива велику популарност..
На крају, извињавам се многим вредним наставницима, ако су их моје речи погодиле. Оне су се односиле на оне које је имао у виду академик Савић.

(četvrtak, 27. feb 2020, 09:34) - Анонимус [neregistrovani]

Зашто би неко се школовао за наставника?

Када сам завршио студије, приме ме у школу у комшилуку... приправничка плата 500 евра!
Али како је време пролазило, плата клизнула, 2008-е увели онај ИОП и друге глупости... срозали углед наставника, наравно да сам отишао. Нисам ја студирао да радим тако захтеван посао за плату општинске чистачице.

(četvrtak, 27. feb 2020, 09:02) - anonymous [neregistrovani]

Сербыстан

Јесте!

Школујеш се, усавршаваш се, цимаш се, јуриш, трчиш, надаш се...

Постигнеш резлутате на студијама, надаш се - требаће...

Не желиш да нешто друго, већ оно што волиш, надаш се...

И онда ти тамо неки приучени чиновник са једва завршеном средњом школом у општинској управи каже - још само страначка књижица, и један део од сваке плате.

Резултат?
Довиђења Мајко, видимо се када лудило прође.

Вероватно нећете објавити мој коментар.