Kako smanjiti broj predstavki pred sudom u Strazburu

Srbija je među prvih deset zemalja po broju tužbi koje građani podnose Evropskom sudu za ljudska prava, kaže zaštitnik građana. Prošle godine obraćali su se više od 2.000 puta – najčešće zbog povrede prava na imovinu, suđenje u razumnom roku i pravično suđenje. Država je, samo prošle godine, platila oko pola miliona evra zbog izgubljenih procesa u Strazburu, kažu u Udruženju za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.

Najveći broj tužbi građana Srbije, Evropski sud za ljudska prava odbaci, i to uglavnom zbog jedne greške – zato što prethodno ne iskoriste sva pravna sredstva u svojoj zemlji, objašnjavaju stručnjaci.

Dodaju, međutim, da od predmeta koje Evropski sud uzme u razmatranje, u najvećem broju slučajeva utvrdi da je Srbija povredila pravo svojih građana.

Takve su bile čak 22 od 24 presude prošle godine, navode u Jukomu. Mnoge od njih donete su, kažu, u korist radnika koji su u Srbiji dobili spor, ali godinama čekaju na izvršenje presude.

"Ne mogu da naplate svoje zarade koje su ostvarili radom u državnim i društvenim preduzećima u Srbiji u zadnjih dvadesetak godina. Samo moram da kažem da ima preko 80.000 radnika koji čekaju na izvršavanja presuda, i to je broj koji su sindikati zabeležili, a govori se o ogromnim cifrma duga koji država treba da isplati radnicima", kaže Katarina Golubović iz Komiteta pravnika za ljudska prava – Jukom.

A zadatak za ceo sistem je da unapredi rad pravosuđa jer se veliki broj žalbi Evropskom sudu za ljudska prava odnosi na povredu prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku, kaže zaštitnik građana Zoran Pašalić. Važno je, napominje, i da država izvršava presude Evropskog suda.

"Svaka presuda tog suda ima uputstva kako se sistem treba konkretno reformisati, ili šta treba uraditi u tom sistemu. Mi moramo da usvajamo ta uputstva i izvršavamo presude iz razloga tog što su sankcije za neizvršenje presude vrlo stroge, to su privremene mere koje čak mogu dovesti do udaljenja Srbije iz Saveta Evrope, što do sada nijedna zemlja nije bila u toj situaciji", kaže Pašalić.

O statusu dece za koju se sumnja da su nestala u porodilištima 

Konačno, posle šest godina, od donošenja presude Evropskog suda za ljudska prava o nestalim bebama u Srbiji, pred poslanicima će se u ponedeljak naći predlog Zakona o utvrđivanju činjenica o statusu dece za koju se sumnja da su nestala u našim porodilištima.

"Ono što je moj utisak jeste da mi pokušavamo da se formalno provučemo. Jedan od dobrih pokazatelja jeste Zakon koji je trebalo da reši pitanje nestanka beba, gde je dosuđena naknada kojom bi trebalo ljudima da se nadomesti šteta, što jeste bio jedan od uslova presude Evropskog suda za ljudska prava", kaže Savo Manojlović iz Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.

Dodaje da je bilo potrebno utvrditi i efikasnu istragu, da bi se tačno videlo šta se tu dešavalo, da bi ti ljudi mogli da znaju da li im je dete oteteo, pa preprodato, da li postoji nada da će ga naći.

U mnogim slučajevima Srbija, kažu stručnjaci, prizna da je povredila pravo svojih građana i s njima sklopi poravnanje. Tako smanjuje negativnu statistiku o izgubljenim sporovima pred Evropskim sudom za ljudska prava.

A trebalo bi, smatraju, da ne tera svoje građane pred taj sud, već da više i efikasnije rešava probleme unutar države.

broj komentara 0 pošalji komentar
div id="adoceanrsvdcfhklggd">