Zaštita životne sredine, koji su ključni problemi

Briga o zaštiti životne sredine i mere moraju se preduzimati kontinuirano i sistemski a ne samo kada dođe do problema, rečeno je na javnom slušanju o kvalitetu vazduha u Srbiji održanom u Skupštini Srbije. 

Maja Gojković koja je i predsednica Odbora za zaštitu životne sredine je kazala da cilj javnog slušanja u organizaciji tog odbora da se okupe relevantne institucije i zatraže odgovori na aktuelna pitanja, a koja su u interesu građana.

"Važno je i da utvrdimo granicu između realnog problema, koji svakako postoji, i kampanje koja se vodila. Nadam se da će ova otvorena debati dati odgovore na pitanja da li je vazduh kod nas zaista zagađeniji u odnosu na zemlje okruženje i šire, šta utiče na kvalitet vazduha i da li, i u kojoj meri, zagađenje vazduha može da utiče na zdravlje stanovništva", rekla je Gojković.

Ona je napomenula da su prema Nacionalnom i lokalnom izveštaju izvoru zagađenja, najveći zagađivači sektor proizvodnje električne i toplotne energije, zatim sektor industrije, ostala stacionirana sagorevanja, drumski saobraćaj i drugi.

"To pokazuje da je najbolji dugoročni odgovor na ovakvo stanje prelazak na čistu i obnovljivu energiju u meri u kojoj je to moguće i to treba da postane prioritet u budućem periodu", istakla je Gojković.

Dodala je da i pored nepovoljnih meteoroloških uslova, na kvalitet vazduha negativno utiču kućna ložišta, grejanje na fosilna goriva i veliki broj motornih vozila, navodeći da podaci pokazuju da skoro 60 odsto domaćinstava u Srbiji koristi čvrsto gorivo za grejanje, što je je jedan od ključnih problema.

Zbog toga je, kaže, važno razmotriti sve mogućnosti da se ubrza proces gasifikacije i stimulisanje građana da se priključe na sistem centralnog grejanja gde god postoje uslovi za to.

"Ohrabrujući je podatak da je samo u Beogradu u poslednjih nekoliko godina zatvoreno više od 1.200 individualnih kotlarnica koje su koristile čvrsto gorivo. Međutim, u narednom periodu fokus treba da bude ne samo na Beogradu, već i na druge gradove u Srbiji", rekla je Gojković.

Navela je i da ima sve više automobila, te dodala da prema procenama samo u Beogradu ima oko 80.000 vozila više na ulicama nego pre pet ili šest godina.

To pokazuje, dodalča je, da je neophodna rigorozniji kontrola učesnika u saobraćaju kada je reč o emitovanju izduvnih gasova.

Ona je pozdravila odluku Vlade Srbije da sistemski radi na rešavanju pitanja zaštite vazduha u Srbiji, formiranjem posebnog tela koje će koordinirati rad svih državnih organa i obaveštavati javnost.

Ona je rekla i da nije saglasna sa ocenama da se ne ulaže u životnu sredinu i da država ne čini po tom pitanju. Navela je podatak da je EPS do sada uložio više od 475 miliona evra u projekte zaštite životne sredine, a vrednost projekata u toku je 486 miliona evra.

Ukazala je i da dogovor sa japanskom agencijom za međunarodnu saradnju „Džajka" kako bi se vršilo odsumporavanje u termoelektranama, što će u velikoj meri doprineti rešavanju problema zagađenja vazduha u zemlji.

Odbor za zaštitu životne sredine, prema njenim rečima, spreman je da radi na daljem poboljšanju zakonodavnog okvira, a vreme je i da Srbija donese zakon o klimatskim promenama.

Predsednioca skupštine apelovala je da se što pre donese strategija zaštite vazduha.

Antić: Zaštita životne sredine prioritetno pitanje

Za energetski sektor zaštita životne sredine je pitanje od najvećeg prioriteta, izjavio je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić i dodao da su u toku projekti vredni 485 miliona evra koji imaju za cilj da doprinesu smanjenju negativnog uticaja na životnu sredinu.

Ministar je dodao da se prilikom snabdevanja energentima nastoji da se to čini na održiv način, uz poštovanje svih važnih standarda zaštitte životne sredine.

"Za energetski sektor zaštita životne sredine nije 13. rupa na svirali, već pitanje od najvećeg prioriteta", rekao je Antić na Javnom slušanju o kvalitetu vazduha u Srbiji koje se održava u Skupštini Srbije.

Istakao je da je energetski sektor, naročito EPS najviše pažnje i investicija usmerio na zaštitu životne sredine.

Kako kaže, EPS je u prethodnom periodu uložio 475 miliona evra u projekte zaštite životne sredine, prevashodno zamene filtera u termoelektranama kako bi se smanjile emisije zagađujućih čestica.

Takođe, dosta se radi i na na odsumporavanju dimnih gasova, dodao je Antić.

On je naveo primer da je u Obrenovcu posle zamene elektrofiltera registrovane osam puta manje emisije praškastih materija nego ranije.

Takođe PM čestica je 2018. godine bilo dva i po puta manje nego 2011.

Antić je kazao i da su emisije azotnog oksida 2018. godine bile ispod dozvoljnog nivoa.

Istakao je da je emisija sumpordioksida problem koji se rešava i dodao da je plan da se taj problem reši do 2023. godine.

Antić je kazao takođe da su toplane uradile dosta sa smanje negativan uticaj na zaštitu životne sredine i da je povećan udeo korišhcneja gasa, odnosno mazuta u odnosu na raniji period.

Naveo je da su projekti koji se rade u cilju smanjenja negativnog uticaja na životnu sredini vredni 485 miliona evra.

"Radimo ozbiljno na gasifikaciji čime će se dodatno smanjiti uticaj na zagađenje, a nastavljamo sa merama energetske efikasnosti. Nažalost imali smo periode kada je kvalitet vadzuha bio lošiji nego sada I kada se nije činilo dovoljno da se stanje unapredi", rekao je Antić.

Trivan: Voditi računa o crnim tačkama 

Na javnom slušanju o kvalitetu vazduha u Srbiji, u organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine ministar zaštite životne sredine Goran Trivan rekao je da je važno da se vodi računa o crnim tačkama odnosno gradovima u kojima je najveće zagađenje i dodao da je saobraćaj jedan od najvećih zagađivača, a potom i individulana ložišta.

"Životna sredina nema mesto u društvu koje bi trebalo da ima, i ona ako nije bila važna ranije, sada postaje važna", rekao je Trivan i dodao da je važan sistem monitoringa I dodao da je za proširenje mreže monitoringa ove gdiine planirano 25 miliona dinara.

On je naveo da gradovi u kojima je zagađenje najveće imaju obaveze izrade planova o kvalitetu vazduha.

Trivan je kazao i da nema sumnje da industrija ima veliki uticaj na kvalitet životne sredine, a kao važne mere naveo je pošumljavanje, subvencije za kupovinu hibridnih i električnih automobila, priključenje na daljinski sistem grejanja...

Važno je i da urbanistički planovi ubuduće imaju uvid i u ekološke standarde, dodao je Trivan.