Nema razloga da ne budete potencijalni davalac koštane srži

U registru davalaca koštane srži Srbije u ovom trenutku je oko 8.200 građana. Nema razloga da svako od nas ne postane potencijalni davalac, jer za teško obolelog pacijenta možda na svetu postoji tek jedna jedina osoba koja može da pomogne u izlečenju. Za RTS govore oni koji danas ne bi bili živi da im nije urađena transplantacija koštane srži.

"Želim život!" – napisala je Ana Rukavina Erceg i ganula hrvatsku javnost 2006. godine, iskrenom molbom za pomoć.

Dvadesetdevetogodišnja novinarka Vjesnika, lečila se od leukemije. Nije pobedila bolest, ali je njen apel podstakao Hrvatsku da omasovi registar davalaca koštane srži u kome je sada više desetina hiljada građana.

Značaj transplantacije koštane srži, jer su imali teške bolesti, ali sa najlepšim mogućim krajem, shvatili su i sagovornici RTS-a. Koliko je važna podrška i igrati u timu, zna jedan fudbalski trener.

"Tim doktorke Stamatović je izvršio tu transplantaciju, i posle toga su svi moji timovi, i oni koji su bili organizovani za davanje krvi, i oni koji su bili organizovani za logistiku, i moja porodica, familija, svi su učestvovali u tome", kaže Slobodan Nikolić.

Srđan Stefanović kaže da je šest meseci posle transplantacije imao prvi uspon, u Grčkoj na 600 metara visinske razlike, za četiri sata, što je posle transplantacije izuzetan uspeh.

"Brat je bio, imam dva brata i sestru i imao sam sreće da u krugu porodice imam podudarnog donora i da odmah pomognu", kaže Stefanović.

Dejan Maksimović kaže da je davalac nesrodna osoba, da je iz Nemačke i to je sve što zna.

Na VMA 15 transplantacija koštane srži od početka godine

Od početka godine u Vojnomedicinskoj akademiji je urađeno 15 transplantacija koštane srži, prošle godine gotovo 80. Ta procedura pre svega pomaže kod leukemije, aplastične anemije, pojedinih tipova limfoma.

"Transplantacija u Klinici za hematologiju VMA je apsolutno uporediva sa rezultatima drugih svetskih centara, sa kojima smo stalno u kontaktu, s obzirom na to da je naš centar od 1996. punopravan član evropskog udruženja za transplantaciju", kaže Dragana Stamatović sa Klinike za hematologiju VMA.

Srbija je član Svetskog registra davalaca, zahvaljujući tome i oni koji nemaju srodnog podudarnog davaoca u porodici, mogu da se nadaju izlečenju.

Neophodno je omasoviti naš registar, a pošto je hematoonkološkim pacijentima tokom lečenja neophodna i transfuziološka terapija, važno je da imamo i više davalaca krvi i trombocita.

"Šta može da mi se desi ako nekome dam trombocite, ili ako nekome dam matične ćelije? Ja im kažem: svratite do Instituta za transfuziju krvi, i postanite davalac ili trombocita ili matičnih ćelija, i desiće vam se to da budete bolji čovek, jer dobro delo ne može da škodi", kaže Glorija Blagojević iz Instituta za transfuziju krvi Srbije. 

broj komentara 1 pošalji komentar
(nedelja, 09. feb 2020, 23:50) - Miroslav [neregistrovani]

Leukemija

Malo ste pomesali izjave a prezime no lepo da se neko seti i tih ljudi