Ima li nade za srpska sela

Posle sedam decenija zanemarivanja, srpska sela danas su u fazi nestajanja. Da stanovništvo zadrži u seoskim područjima i vrati one koji su otišli država pokušava nizom mera - od podsticaja za kupovinu kuća, pokretanje posla, mehanizaciju i stoku, preko ulaganja u zadrugarstvo. Ideja je i da se u narednom periodu mladim bračnim parovima zemljište bez naknade da na korišćenje.

Mnogi su selo zamenili za grad. A one Beograd za Kržavu. Tu su Ivana i njena majka na porodičnom imanju pokrenule proizvodnju džemova i ajvara. Za tri godine, koliko žive u okolini Krupnja, nisu zažalile zbog svoje odluke.

"Svi ljudi gledaju na to dosta negativno, kao da je nešto vama ovde u nedostatku u odnosu na grad. Međutim, ja mislim da je prednost da ima više stvari koje vi možete lakše i bolje da odradite. Sada recimo u nekom manjem mestu u odnosu na centar Beograda, zbog te gužve i svega ostalog, ja imam mnogo više vremena, imam mogućnost u jednom danu sigurno završim 50 odsto više stvari nego što sam imala u Beogradu", kaže Ivana Popović, preduzetnica.

Glavni grad ne nedostaje ni Branislavi, koja stiže da se bavi i izdavaštvom.

"Imam svo vreme ovog sveta, mogu da radim noću, imam jak razlog da ne idem na događaje koji oduzimaju puno vremena, ne moram da sam našminkana, obučena i jedini je problem kad nema interneta, e tu nastaje panika", kaže Branislava Mićić, preduzetnica.

A za paniku je svakako podatak da u Srbiji od 4.700 sela nestaje svako četvrto. Čak 50.000 kuća nema vlasnike a u 150.000 niko ne živi.

Propast srpskih sela malo je ublažila akcija ulaganja u zadrugarstvo koja je dovela do stvaranja novih 640 poljoprivrednih zadruga, pre svega na jugu Srbije, gde je situacija i najkritičnija. Ali svim selima nema spasa, tvrde stručnjaci.

"Treba odrediti sela koja mogu da se spasu koja mogu da opstanu i da ostanu, pa prema tome u njih treba ulagati pare. Treba pre svega stvoriti uslove za život kao i u gradu, pa neka mladi biraju da li će onda da ostanu. Oni mladi koji su otišli sa sela malo će se vratiti, na prste možemo izbrojati oni koji dođu baš na selo da žive. Dobro je i to ali je teško dok se ne bude sve nudilo za dobar život u selu i da se može živeti od poljoprivrede", kaže Branislav Gulan, član Nacionalnog tima za preporod Srbije.

Dodaje da se od 100 hektara ne može dobro živeti. 

A ko odluči da živi i preživi od poljoprivrede, može da konkuriše za bespovratnu novčanu pomoć resornog ministarstva na čiju adresu je prošle godine stiglo više hiljada zahteva.

Kome posao ne uspe, dužan je da vrati novac, a ko opstane, može da računa i na druge podsticaje. Novi projekat pomoći mladim poljoprivrednicima očekuje se u septembru.

"Imaćemo kroz ovaj novi projekat i savetodavnu ulogu države gde će im država pomoći od prvog koraka do poslednjeg da prođu kroz čitav proces i birokratske procedure. Issto tako i u procesu proizvodnje da ih savetujemo kako da nešto rade, na kom zemljištu, kako da im prinosi budu što veći, samo sa što manje troškova", kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Da li će mere koje se preduzimaju oživeti sela, videće se tek kroz nekoliko godina, možda i decenija. Čak sedam je poljoprivreda urušuvana, a najmanje isto toliko potrebno je da se oporavi.

Dok se to ne desi, ne smeju se zapostaviti ni varošice koje su sledeće na redu da u potpunosti nestanu.

broj komentara 6 pošalji komentar
(nedelja, 02. feb 2020, 12:51) - Петар Јараковић [neregistrovani]

jarakovicpetar@yahoo.com

Већину подстицајних средстава користе људи који немају везе са пољопривредом. Мало је оних пољопривредника који имају могућност да их добију. Преко деведесет посто сељака има милионска дуговања по разним основама. Највише за пензионо и здравствено осигурање. Услов да се добије донација је рачун без "минуса". Наш сељак тавори и преживљава.

(nedelja, 02. feb 2020, 12:26) - anonymous [neregistrovani]

Itekako ima nade.

Samo ne treba sela prepustati samo ziteljima sela i njihovom potomstvu. Za sela treba da se zainteresuje i drzava ako hoce da joj sela ne propadnu, a zitelji i potomstva se rasele i odu prepustajuci sela drugima.

(nedelja, 02. feb 2020, 11:25) - anonymous [neregistrovani]

cemu...

...ovakvo pitanje: ima li nade?
sta da kazemo - nema?

(nedelja, 02. feb 2020, 10:44) - anonymous [neregistrovani]

Malenkost

Kada kupite seosko imanje ili se vratite na dedovinu, dočekaju vas poreznici i obračunavaju
porezni harač kao da živite na Terazijama.
Da se ne spomene priključak za struju, vodu i ostala komunalna i druga davanja.

(nedelja, 02. feb 2020, 10:35) - anonymous [neregistrovani]

Nade ima

Nada, moja drugarica živi u jednom selu nedaleko od Kruševca. Mislim da i u drugim selima živi po neka Nada, tako da Nade ima u, i za srpska sela.

(nedelja, 02. feb 2020, 09:55) - Sasa [neregistrovani]

Prelepo

Svaka cast i puno uspeha u zivotu i radu.,..samo pisite cirilicom !