Gde je linija između kockanja kao vrste hobija i ozbiljnog problema

Slučajeva kada povremena želja da se okuša sreća poprimi ozbiljnije razmere ima svuda oko nas.

"To krene 20 dinara, 40 dinara pa posle sve više", kaže jedna građanka. 

"Ja imam puno drugova koji se kockaju, dobro, to nije u toj meri, ali mislim da je danas kocka način da se na što lakši način doće do većeg novca do kog nije moguće doći", kaže jedan mladić.

Poslednjih godina beleži se i značajno pomeranje starosne granice.

"Sada su to osobe od 18 do 25 godina, što znači da se ta granica pomerila na dole i te osobe počinju kao maloletnici, kada mozak maloletnika nije sposoban da kotroliše ni mnoge druge stvari pa ni kockanje", kaže Vladan Radivojević iz Centra za mentalno zdravlje u Nišu.

Gde je tačno linija između kockanja kao vrste hobija i ozbiljnog problema teško je utvrditi.

Sagovornik RTS-a već dvadeset godina igra sportsku prognozu četiri do pet puta nedeljno, ali ne misli da ima problem.

"Nemam nekih problema, nisam imao neke dugove zbog klađenja", rekao je sagovornik.

Da li je neko kockar ne definiše se samo učestalošću ili materijalnim gubitkom već time koliki je značaj kockanja u odnosu na druge životne aktivnosti. Kod mladih se najpre primete promene u školi, a zanemaruju se i druge obaveze. Ključ je u porodici, a preventiva nabolji lek.

"Da deca znaju kakav je rizik od kocke i da ih ne tapšemo po ramenu to je samo jedan tiket, to su samo dva tiketa. I da ih ne ohrabrujemo, ako dobiju manje iznose jer smo na taj način saučesnici u stvaranju zavisnosti od kocke", kaže Marijana Dinić iz Centra za socijalni rad u Nišu.

Ako do problema već dođe, rešenje postoji. Zavodu za metalno zdravlje u Nišu se za pomoć prošle godine obratilo se više od dve stotine osoba koje imaju problem sa kockanjem.