I kada bi se ukinuo saobraćaj, Beograd bi i dalje bio zagađen

U gradskom Sekretarijatu za zaštitu životne sredine navode da su 2016. godine doneli akcioni plan koji ističe ove godine, kojim je između ostalog bilo propisano da se smanji broj individualnih ložišta u Beogradu.

Prema podacima Sekretarijata, individualna ložišta su najveći zagađivači vazduha u našem glavnom gradu. Rezultat za četiri godine – 22 individualna ložišta manje.

"Grad sada, sa Sekretarijatom za energetiku koji je jedna karika u lancu za poboljšanje kvaliteta životne sredine obezbeđuje fond koji će na određen način vršiti subvencionisanje individualnih kućnih ložišta. Kao što smo mi radili za javne objekte, tako ćemo pokušati da vršimo subvencionisanje individualnih kućnih ložišta za priključivanje na toplodalekovod ili gasovod", rekla je za RTS Ivana Vilotijević, gradski sekretar za zaštitu životne sredine.

Dodala je da se kvalitet vazduha u Beogradu ne bi poboljšao u potpunosti, prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje, kada bi se saobraćaj u Beogradu u potpunosti zabranio.

"Svaki dan imamo razgovore, svaki dan donosimo odluke. Beograd svaki dan radi", istakla je Ivana Vilotijević.

U dokumentu o merama koje su gradske vlasti preduzele kako bi kvalitet vazduha u prestonici bio bolji navodi se da su kupljeni autobusi sa evro-5, evro-6 motorima, izgrađena biciklistička staza, proširena pešačka zona i kupljena tri ekološka traktora sa euro-4 motorima.

Nenamensko trošenje novca 

Ekološki centar "Stanište" iz Vršca je radio analizu u periodu između 2010. i 2018. godine i njihovi podaci pokazuju da više od polovine opština u Srbiji novac od ekološke takse nije trošilo namenski.

Prema njihovim podacima, umesto za zaštitu životne sredine, taj novac trošio se, između ostalog, na izgradnju puteva, na vodovod, na kanalizaciju, na kupovinu autobusa.

U njihovom izveštaju može se pročitati da je za osam godina u budžet na ime ekološke naknade uplaćeno 48 milijardi dinara, a da je tek trećina, odnosno oko 14 milijardi utrošeno namenski.