Ustavni sud zatrpan žalbama

U Ustavni sud Srbije godišnje stigne oko 12.000 ustavnih žalbi, dvostruko više nego u razvijenim evropskim zemljama. Taj sud, koji je u Srbiji poslednja instanca u kojoj građani mogu da traže pravdu, zatrpan je žalbama. One čine okosnicu njegovog delovanja, iako većina tih žalbi bude na kraju odbačena. Struka predlaže da se nešto menja.

Od 58.000 predmeta evidentiranih u Ustavnom sudu Srbije za poslednjih pet godina, 55.000 bile su žalbe, čak 95 odsto. I to je u porastu.

"Građani očito u ustavnoj žalbi vide poslednju šansu da uspeju kada su izgubili pred drugim sudovima ili organima, i očigledno je da taj broj govori da se ustavnoj žalbi pristupa i nedovoljno kritično i nedovoljno ozbiljno", kaže Slobodan Beljanski, advokat.

Oko 80 odsto žalbi bude odbačeno ili ih sud i ne razmatra u meritumu. Od onih koje su razmatrane pak, 80 odsto ih je usvojeno. Najčešće se ustavnom sudu obraćaju građani zbog prava na pravično suđenje. Ko hoće pravdu u Strazburu, prvo mora pred Ustavni sud, ali nisu samo to razlozi za žalbe.

"Mislim da je to zbog nezadovoljstva građana odlukama redovnih sudova. I to možda manje odlukama redovnih sudova, koliko trajanjem sudskih postupaka i ponekad nedovoljnim kvalitetom sudskih odluka. A i inače, to moram da kažem, da se kod nas građani mnogo više žale protiv sudskih odluka nego što je to u drugim državama", kaže Dragana Boljević, sudija Apelacionog suda.

Zato što to, u poređenju sa drugim zemljama, nije skupo, ocenjuju sudije a i takvog smo mentaliteta. 

"Problem je u tome što mnogi građani koji ulažu ustavne žalbe, očekuju od Ustavnog suda ono što on ne može da uradi, dakle, on se ne može baviti ni nekom institucionalnom kontrolom, niti činjeničnim stanjem, dakle to nije pravosuđe, to je jedna vrsta posebnog sredstva vezanog samo za limitiran krug razloga koja se odnose na ustavom garantovana prava i osnovne slobode", kaže Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.

Da bi se smanjio broj ustavnih žalbi, mora da se smanji i broj predmeta u redovnim sudovima, a to znači da zakon treba više da poštuju i građani i država.

"Mi imamo problem da porušimo bespravno izgrađeni objekat, da isplatimo penziju u celini pa penzioneri u desetinama hiljada tuže. Postoji veliki broj slučajeva pred sudovima, koji su njima opterećeni gde je, u stvari, država tužena", kaže sudija Dragana Boljević.

Poređenja radi, u razvijenoj i mnogoljudnijoj Nemačkoj, na vrata Saveznog ustavnog suda godišnje zakuca samo oko 6.000 hiljada građana.

broj komentara 2 pošalji komentar
(ponedeljak, 23. dec 2019, 17:12) - рачица [neregistrovani]

реституција

Када би се Управни суд руководио правом а не заштитом извршне власти, било би мање уставних жалби. Д а би тако било, требало би да се сносе одређене последице за сваку пресуду за коју Уставни суд утврди да представља кршење основних људских права. Тако се то ради у развијеном правосудном систему какав је у Немачкој.

(subota, 21. dec 2019, 21:23) - Огњен [neregistrovani]

Све је то ...

То је последица лошег правосудног система, као и тога што се држава не придржава закона које је сама донела. Осим тога они који су богати и моћни играју управо на ту карту - своје моћи, да ће обичан појединац, радник, пензионер, грађанин одустати од својих права суочен са могућим судским трошковима, скупим адвокатима и бесконачним чекањем на завршетак суђења (суђење у разумном року). Осим тога многе судије не поступају по слову закона, него су под неким утицајем., да не дужим.