Srbi najviše troše na hranu, Evropljani na račune – da li je razlog samo u parama

Domaćinstva su prošle godine u Srbiji prosečno trošila 64.500 dinara. Najviše novca ide na hranu. Situacija u EU je drugačija – domaćinstva najveći deo budžeta troše na režije. Zbog čega je to tako i da li se sa stepenom bogatstva jedne zemlje to menja?

Stanovnici siromašnih zemalja izdvajaju više novca iz kućnog budžeta za hranu nego oni iz bogatih država. U Srbiji se pojede i popije trećina svega što se zaradi, po čemu je Srbija među rekorderima u Evropi.

Na hranu su od Srba manje trošili samo stanovnici Bugarske, Turske i Makedonije.

U EU se na hranu u proseku u prošloj godini trošio 1.861 evro po stanovniku, a u Srbiji 926 evra.

Žarko Malinović iz Privredne komore Srbije objasio je, gostujući u Jutarnjem programu, da pored razlika u platežnoj moći, postoje i kulturološke razlike, odnosno drugačije potrošačke navike.

U EU se tri puta više troši na restorane i hotele, kaže Malinović i navodi primer Italije, gde se proseku jedan ili nijedan obrok priprema u kući, a dva u restoranima.

U Srbiji se troši gotovo isto na alkoholna pića i duvan kao i u EU, a Malinović ukazuje na činjenicu da u Srbiji više pića konzumiraju kod kuće nego po kafanama, navodeći primer slava i drugih kulturoloških razlika.

Što se tiče slobodnog vremena, građani EU troše tri puta više za kulturu i rekreaciju, što ne znači da građani Srbije prema tome nemaju kvalitetan odnos – čak se može reći suprotno, smatra Malinović.

Suština je, objašnjava, da su cene u oblastima kulture i rekreacije znatno niže nego u EU.

Mladi u Evropi više iznajmljuju stanove

U zemljama Evropske unije najveći procenat novca odlazi na stanovanje i račune, 24 odsto.

Malinović kaže da u Srbiji, kao i u nekim zemljama EU, mladi kasno zasnivaju domaćinstvo, dok se na primer u skandinavskim zemljama osamostaljuju odmah posle punoletstva.

Takođe, kako dodaje, mladi u Srbiji žele da što pre steknu nekretninu, dok je u EU filozofija promenjena i mladi se sve više opredeljuju za rentu.

Zato su troškovi iznajmljivanja veći i dominiraju u ukupnim troškovima, ističe Malinović.

Upitan da li će se struktura troškova menjati sa povećavanjem plata, Malinović smatra će se više izdvajati za slobodno vreme, a menjaće se i potrošačke navike, kao na primer češće konzumiranje obroka van kuće.

Ukazuje na primer brojnih "ekspres restorana" koji se pojavili u Beogradu poslednjih godina.

broj komentara 5 pošalji komentar
(subota, 07. dec 2019, 16:56) - anonymous [neregistrovani]

Statistika nasa 2...

...znam cijene u drzavama Zapadne Evrope,znam i one u Njemackoj a znam ih i na Balkanu,u Srbiji...konkretno u Njemackoj,u diskontima najpovoljnije je kupovati,sve je vrhunskog kvaliteta,pakovano po 100 ili vise na svakom proizvodu pise cijena,sastojci ,datum trajnja i porjeklo,prehrabreni proizvodi su,pretezno domaci a iz uvoza,radjeni su po najvisem standardu,nesto kao sto je u Poljskoj,Madjarskoj ili Ceskoj,probirljivi kupci nebi kupovali...u Srbiji,BiH...Srpskoj,kda bi se poredilo,proizvodi su 10-ak stepenica ispod,povrce i voce nije svjeze a cijene,mozda su i vece nego u Zapadnim diskontima za siroke mase...imaju i prodavnice gdje je skupo ali tu je i usluga,posebno pakovanje ili bio proizvodi a sto se tice plate,4-10 puta je veca...i moze,na kraju mjeseca neko ustedi i 1 000 ili vise €...(ps,price o potrosackoj korpi samo ima na Balkanu u ni banana drzavicama...)

(subota, 07. dec 2019, 16:18) - anonymous [neregistrovani]

Preživljavanje

Kod nas gotovo sve ode na račune za: infostan, struju, telefone, kablovsku TV, internet, porez; nešto ode za oblačenje da čovek nije go i bos. Ono što ostane za hranu je toliko da biološki preživiš.

(subota, 07. dec 2019, 13:23) - Ulmer [neregistrovani]

@Statistika naša

A dok si radio u Nemackoj bio si samac ili sa porodicom?Ako si bio sam mogu ti poverovati da si stedeo €1000 mesecno.Od stana na posao i natrag,nikuda drugde nisi se kretao,jaja ili koznzerva za veceru,hocu reci jeftino se hranio.Prijatelju, nije zivot samo stedeti,tamo gde svi odlazimo nisu na ustedjevine potrebne.Rezervu stvoriti u novcu ako zatreba,i to je to.

(subota, 07. dec 2019, 12:08) - anonymous [neregistrovani]

statistika

Ovde se previdja osnovna cinjenica - cena hrane u Srbiji je priblizna ceni hrane u EU. Kako su plate u Srbiji manje, normalno je da je procenat izdvajanja za hranu veci u Srbiji nego u EU. Sve ostalo prati standard i cena se formira prema trzistu.

(subota, 07. dec 2019, 11:06) - Bojan [neregistrovani]

Statistika naša

Kako na fin način preko statistike prikazati da smo siromašni... Dok sam radio u nemačkoj isti troškovi za hranu su mi bili kao u nemačkoj. A stanarina duplo. Sada će neko reći aha znaci sve mu dođe na isto! NE! Jer na kraju meseca do druge plate imate ušteđevinu od 1000€. Molim Vas objasnite kako u Srbiji uštedeti 1000€ možda za godinu dana....