Kuburović: Zbog korupcije za 18 meseci osuđeno 749 osoba

Konferenciju je organizovalo Ministarstvo pravde i uz podršku projekta "Prevencija i borba protiv korupcije", koju finansira EU.

Nela Kuburović je istakla da su u tom periodu posebna odeljenja viših javnih tužilaštava postupala po krivičnim prijavama podnetim protiv 15.222 lica, pri čemu je optuženo 1.269 lica, a doneta 771 presuda, od kojih je 749 osuđujućih.

Ministarka pravde je naglasila da Vlada Srbije pokazuje jasnu političku volju i nedvosmislenu posvećenost strateškom pristupu borbi protiv korupcije.

Istakla je da je Srbija više nego ikada ojačala i zaokružila svoj represivni mehanizam u ovoj oblasti donošenjem Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, kao i da je reformisan Krivični zakonik, tako što je uvedeno sedam novih antikoruptivnih krivičnih dela, dok su druga unapređena. 

Kuburovićeva je ukazala da je Srbija jednaku pažnju posvetila i preventivnom delovanju, pa je u maju ove godine usvojen novi Zakon o sprečavanju korupcije, u novembru prošle godine i Zakon o lobiranju, a da je Srbija još 2015. godine postala pionir u zaštiti uzbunjivača, donošenjem Zakona o zaštiti uzbunjivača.

"Sramna kaznena politika sudova"

Državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić kritikovao je kaznenu politiku sudova budući da je kaznu zatvora dobila petina osuđenih za korupciju, dok je većina – njih 560-oro dobilo samo uslovnu kaznu.

"Sramna je kaznena politika sudova. Upravo zato je Ministarstvo pravde pre nekoliko meseci predložilo je izmene Krivičnog zakona", istakao je Ilić.

Prema njegovim rečima, krivični zakon je tako izmenjen da diskrecija sudova ne postoji u toj meri da se uslovna osuda može izricati na način da se kriminalci nagrađuju, a ne kažnjavaju.

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici istakao je da je Srbija na putu ka EU i da se kao takva bori protiv korupcije, da je doneto nekoliko važnih zakona u tom cilju, kao i da je sada akcenat na primeni tih zakona.

Fabrici je naglasio da je jako važno da zakoni ne ostanu mrtvo slovo na papiru i da će, ukoliko se zakoni budu sprovodili, poverenje građana, kompanija i međunarodne zajednice biti veće.

Sa problemom korupcije susreću se sve zemlje regiona. Prema Izveštaju o Indeksu percepcije korupcije najkorumpiranije zemlje Zapadnog Balkana su Makedonija i Albanija koje na listi zauzimaju 99. poziciju, a zatim sledi BiH koja zauzima 89. mesto.

Ministar pravde BiH Josip Grubeša kaže da nije zadovoljan borbom protiv korupcije i drugih oblika kriminaliteta u toj zemlji.

Najbolje rangirana u regionu je Slovenija. Ključna je, kažu, prevencija. U tome koriste i poseban mehanizam – procenu rizika.

Simon Savski iz slovenačke Komisije za sprečavanje korupcije poručuje da je potrebno da se sprovedu mere podizanja svesti i da se jasno ukaže šta bi u nekom slučaju bila korupcija, a šta bi bio sukob interesa u nekoj oblasti.

Više od dve trećine država ima problem sa visokim nivoom korupcije. Među onima koje mogu da se pohvale dobrim rezultatima su Novi Zeland, Danska, Finska i Švajcarska. 

Konferencija ima za cilj da istakne i unapredi međunarodne i nacionalne mehanizme u borbi protiv korupcije i jačanje integriteta, osvrćući se na rezultate specijalizovanih pravosudnih institucija u borbi protiv korupcije u regionu i šire.

O unapređenju i jačanju saradnje između relevantnih institucija i službi za borbu protiv korupcije razgovaraju ministri pravde, tužioci, rukovodioci državnih tela za prevenciju i borbu protiv korupcije, kao i predstavnici civilnog sektora iz Srbije, Albanije, Austrije, BiH, Hrvatske, Češke Republike, Mađarske, Italije, Crne Gore, Severne Makedonije, Rumunije, Slovačke, Slovenije i Turske.