Ako hoćemo čistiji vazduh, svi moramo da se menjamo

U pojedinim gradovima u Srbiji vazduh je danima "jako zagađen". Nadležni navode da su tome doprineli meteorološki uslovi netipični za oktobar. Da bi nam vazduh bio čistiji, svi treba da damo doprinos, saglasni su pulmolog prof. dr Branimir Nestorović i direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović.

Pulmolog prof. dr Branimir Nestorović ističe da problem zagađenja vazduha nije novina i da je u pitanju kumulativni problem. Ipak, smatra da je na nivou lokalnih samouprava trebalo da se reaguje.

"Ne znam zašto na nivou grada nešto nije preduzeto, na primer ograničen saobraćaj auomobilima. Zašto svi voze? Može da se organizuje, gradski prevoz da se pojača. Mi svi pričamo o zagađenju, a onda svi sednu u kola i dođu u centar grada. To je uvek ista priča, ljudi nemaju svest da nešto sami učine", rekao je prof. dr Nestorović.

Potrebno je, kaže, delati sistematski, doneti propise i obezbediti njihovi sprovođenje. Dr Nestorović ističe da su u početku potrebne kazne.

"Prvo kažnjavate prvu generaciju. Znamo da ne treba da palimo strnjiku, svi znaju da dizel- motori ne treba da idu u centar. Nemate metropolu u koju može sa dizel-motorima da se uđe u centar grada. Mi svi znamo kako treba, ali onda kažemo da žurimo i da nema veze", rekao je prof. dr Nestorović.

Poručuje da moramo da naučimo neka pravila ponašanja. "Naši radnici se u inostranstvu ekološki ponašaju, ali kada dođu u Srbiju, prolaze, na primer, kroz crveno što tamo ne rade", naveo je prof. dr Nestorović.

I direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović kaže da treba da se radi na tome da se podigne svest i da svi damo svoj doprinos. I lokalne samouprave treba da se uključe sa svojim lokalnim planovima koji bi predvideli aktivnosti kojima bi se zagađenost smanjila, smatra Radović.

Dodaje da se, međutim, radi na tome i navodi primer deponija. Problem je, ipak, višedecenijski.

"Države zapadne Evrope nisu imale turbulentan period iza sebe kao mi, strateški su ulagali i razmišljali o energetskoj efikasnosti, modernizaciji postrojenja, prelasku sa uglja na druga goriva", rekao je Radović.

Navodi i da zagađenost vazduha nije novina, ali da sada imamo monitoring kojim možemo da utrdimo koncentracije štetnih čestica.

broj komentara 9 pošalji komentar
(utorak, 29. okt 2019, 14:22) - anonymous [neregistrovani]

Zaista ima mnogo zagadjivaca.

Trenutno akutni problem su upaljene strnjike, uglavnom u Vojvodini. Svi mozete da se uverite da se pale strnjike i na rubnim delovima Beograda. Zemun se gusi u dimu i garezi. Naravno veliki problem su i polovna vozila, koja su preplavila Beograd, a i te kakvi su zagadjivaci. Nista bolja situacija nije ni sa autobusima i teskim vozilima, to je tek posebna prica. Delovi Beograda koji se ne smatraju uzom zonom su osudjena na autobuse koji su ne mali zagadjivaci, a bilo bi bolje da su rashodovani u staro gvozdje. Izgradnjom Pupinovog mosta Zemun je nepodnosljivo opterecen saobracajnom guzvom, posebno teskim kamionima i svakakvim cisternama, a to nije neka periferija Beograda, nego jos uvek I zona. Ne sme nam biti vazan samo centar Beograda. Lepo je misliti na turiste koji posecuju nas beli grad, ali mora se misliti i na nas koji ovde zivimo. Svi delovi Beograda moraju biti jednako tretirani i niko ne sme biti zrtva samo zato sto ne zivi u centru grada.

(utorak, 29. okt 2019, 14:17) - Ulmer [neregistrovani]

Peci

U Nemackoj peci koje se koriste za centralno grejanje kuca,moraju se zameniti novim pecima bilo da su na loz ulje ili na gas,sadasnje se mogu koristit jos do 2026 godine.Zamenu peci novima dotira drzava sa 40%.U Nemackoj se postuju propisi,svako ih mora postovati bilo kakvi da su,postuju se propisi da bi vazduh bio cistiji.Mnogo sta zagaddjuje zivotnu okolinu,automobili najvie doprinose tome,pocev od auto-guma do izduvnih gasova.Jedna auto-guma posle predjenih 50 000km.izgubi 1,5kgr.od svoje tezine,zamislite gde su tih 1,5kgr.auto-gume?Koliko ima automobila,autobusa,kamiona...itd.svi zagadjuju.

(utorak, 29. okt 2019, 13:57) - anonymous [neregistrovani]

Prvi korak

Prvi korak da bude gradski autobusi širom Srbije...

(utorak, 29. okt 2019, 13:46) - anonymous [neregistrovani]

Priroda je odradila svoj deo posla

to je trajalo hiljadama godina a covek to uspeva da unisti u relativno kratkom roku. nije proslo mnogo vremena od kada je napravljena prva masina. to je ta igra biti ili nebiti jer lepo je biti bogat a da nista ne radis koristeci prirodne resurse.

(utorak, 29. okt 2019, 13:43) - Igor [neregistrovani]

Pozdrav

30 godina je tako od kako znam za sebe zimi. Nikad neresiva enigma.

(utorak, 29. okt 2019, 12:58) - anonymous [neregistrovani]

Evo

ja vec poceo disanje na skrge

(utorak, 29. okt 2019, 11:32) - anonymous [neregistrovani]

Dokle bre

Više samo sa tim dizel motorima , zagađenje od njih ne iznosi ni 5% , niko ne spominje grejanje na ugalj , sirova drva i raznog odpada od plastike

(utorak, 29. okt 2019, 11:29) - anonymous [neregistrovani]

Koje mere preduzeti?

Gospodin prof. dr Nestorović između ostalog predlaže kao meru i da se pojača gradski prevoz pa da građani manje koriste privatna vozila. Slažem se. Na žalost, taj gradski prevoz je i sad ispod minimuma dostojanstva glavnog grada. Da bi se sav taj saobraćaj preusmerio iz privatnih automobila u gradski prevoz trebalo bi aktivirati bar još 1000 vozila na postojeći broj vozila gsb-a, a to je trenutno nemoguće. Sve što se kupi od novih autobusa uglavnom je za zamenu i krpljenje postojećeg stanja. U uslovima nedostatka vozača GSB-a nemoguće je tom merom nešto postići. Metro će rešiti dosta problema ali dok se izgradi treba disati dosta godina. Jedina mera koja sada može dati neki rezultat je zabrana vožnje po principu par-nepar uz ograničenje vožnje dizel motorima po centru grada. Da se razumemo i dosta gradskih autobusa starije proizvodnje su veliki zagađivači pa treba uvesti pravilo GSB-u da makar na autobusnim linijama kroz centar grada idu autobusi sa novim euro motorima i što više linija zameniti električnim autobusima. Ovo je kompleksan problem koji treba napasti na više frontova i ne može se rešiti odmah. Treba uvesti i meru stimulacije građana za kupovinu vozila sa ekološkim motorima kao što je to svuda u normalnom svetu. Ali za prvu ruku par-nepar bi bar malo ublažilo problem.

(utorak, 29. okt 2019, 10:59) - Боки [neregistrovani]

Није ми јасно

Није ми јасно, овде је сада тако тешко стање и вишедецнијски проблем, а не памтим да је било неке веће приче у медијима о овоме, ево конкретно о том што наши сељаци пале 2/3 Војводине или што људи немају новца за нова кола..., па гори/не гори депонија...тј.гори, али не гори јер то није пожар, већ пожар који траје годинама.... мисим' сад одједном крај Србије од загађења, а пре десет дана нигде ништа... а све су "проблеми који трају деценијама".