Ajvaru, malini i šljivovici nedostaje dobar glas koji se daleko čuje

Prošle su dve godine otkako je ustanovljena oznaka za hranu Srpski kvalitet, a garanciju da je proizvod napravljen od najboljih sirovina ima tek 11 proizvoda i to iz sektora mesa. Pravilnik za hranu biljnog porekla očekuje se do kraja godine. Stručnjaci kažu da etiketa Srpski kvalitet ima potencijal da domaćoj premijum hrani odškrine vrata svetskog tržišta, a mi smo istraživali koje su prepreke na tom putu.

U globalnom svetu najbolju cenu postižu lokalni proizvodi. Francuski sirevi i italijanske pršute na put prestiža krenule su pre 60 godina. Srpski ajvar, malina i šljivovica tek su na startu trke za zaštitu geografskog porekla i promociji oznake Srpski kvalitet.

"Pruža prednost našim proizvođačima da budu konkurentni kako na tržištu u Republici Srbiji tako i nadam se da ćemo taj znak promovisati i u regionu", kaže Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Dodaje da to neće moći samo Ministarstvo poljoprivrede da promoviše, zbog samih kapaciteta koje ima, kao i da će morati da se uključe i mediji i prozvođači.

Kaže da je oznaka Srpski kvalitet posebno važna za živinarsku proizvodnju, te za sektor voća i povrća. Ipak, biljni proizvođači još čekaju pravilnik na osnovu koga bi mogli da konkurišu za oznaku koja im pruža šansu da bolje zarade, a potrošačima uliva sigurnost u dobar kvalitet sirovine i tradicionalnu pripremu.

"Srpski potrošači veću prednost daju domaćim proizvodima nego stranim kada imaju dobru alternativu pogotovo u sektoru prehrambene industrije gde i srpski trgovci u 80 posto slučajeva forsiraju srpske proizvode", navodi Željko Malinović iz Privredne komore Srbije.

Proizvođači kažu da je najvažnije osvojiti domaćeg kupca, ali da se najbolja zarada ipak postiže izvozom. A iz sveta potvrda da preterujemo u svojoj predstavi o sebi – nismo ni najbolji ni najgori. Za autentične proizvode iz Srbije gotovo se ne zna.

"Srpski proizvodi nisu poznati u svetu. Nema ni loše ni dobre slike koja je vezana za pojam srpske hrane. Ipak, ono što je važno, imam italijanske prijatelje koji mi stalno traže da im donesem ajvar. Tako da se ja stalno vraćam kući sa gomilom tegli. Dakle, dobar kvalitet postoji, ali mora mnogo još da se radi na reklamiranju", naglašava Emanuel Hajder, ekspert Organizacije za hranu i poljoprivredu UN.

Projekat Srpski kvalitet, pored resornog ministarstva podržavaju i Ujedinjene nacije i Evropska banka za obnovu i razvoj. Sirovinu i znanje imamo, nedostaje još dobar glas koji se daleko čuje.

Број коментара 7

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.