Fenomen kvizova: Od Miće Orlovića i Olivera Mlakara do kviz mastera u pabovima

U mnogim gradovima u Srbiji organizuju se takozvani pab kvizovi. Oni koji znanje ne proveravaju pred kamerama, to čine uz kriglu piva.

Nekad se znalo – kad je na programu "Kviskoteka", sve staje! Fenomen kvizova počeo je tim čuvenim kvizom Laze Goluže.

Legendarni Kvisko je, posle nekoliko decenija, sa TV ekrana prešao u pabove. Uz pivo i bez televizijskih kamera, učesnici pab kvizova, za Kviskom posežu kad na video-bimu ugledaju pitanje na koje nemaju odgovor.

Da li je kviz više od igre i da li nam govori u kakvom društvu živimo? Šta se promenilo od vremena kad je voditelj Oliver Mlakar celoj Jugoslaviji želeo "ugodno veče"? 

"Cela Juga je pre gledala Kviskoteku, ja nisam razumeo ništa od tih pitanja koja su imala težinu, kao što sam i Štulića pevao, a nisam razumeo njegove pesme tada, tako sam gledao Kviskoteku", seća se Tarik Filipović, glumac i poznati hrvatski voditelj kvizova.

Tada dvadesetpetogodišnji Predrag Marković bio je pobednik velikog finala za sezonu 1989/90. U toj sezoni obarao je sve rekorde u broju bodova.

Tako je danas, jednom delu publike, poznatiji kao Peđa Kvisko, nego po tome što je doktor istorije koji je na srpski preveo delo jednog od najpoznatijih svetskih istoričara Erika Hobsbauma.

Koliko je tada bilo teško pobediti u Kviskoteci govori podatak da se za kviz prijavljivalo od dve do šest hiljada takmičara, dok su priliku da učestvuju dobili samo njih 64 po sezoni.

Sa raspadom Jugoslavije i kvizovi kao da su prošli tihi proces sukcesije. Kviskoteka je ostala u Hrvatskoj, a u Srbiji je 1993. nastala Slagalica, pa je Skočko postao jedan od retkih svetlih simbola naše zemlje devedesetih. "Ugodno veče" Olivera Mlakara, zamenilo je autentično "Dobro veče" Milke Canić, supervizorke kviza.

Taj kviz je svakoga dana jedan od tri najgledanija formata na svim televizijama u zemlji.

U čemu je tajna uspeha Slagalice?

Da je Slagalica postala "kult", slaže se Žarko Stevanović, jedan od najmlađih pobednika tog kviza i aktuelni tragač u popularnom kvizu Potera.

"Pre svega njena prednost je jednostavnost, kratko traje, emisije su po dvadesetak minuta bez reklama, taman dobro dođe gledaocu da se opusti uz to. Dobar termin pre svega i upravo ta konstantnost te retke promene čine da se ljudi prosto naviknu na to", kaže Stevanović.

Predrag Marković smatra da je njena tajna je u tome što se stalno poboljšava, uvode neke nove igre, menjaju neka pravila tako da Slagalica ima tu otvorenu strukturu da se stalno prilagođava duhu vremena.

Sa dolaskom kapitalizma, došli su novi formati. Kupovale su se licence svetski poznatih kvizova. Tako su i Srbi dobili priliku da postanu "milioneri". 

Ipak, u Srbiji niko nije osvojio najvišu nagradu u tom kvizu. Kvizovi koji su nastajali posle dvehiljaditih, kao što su Lavirint, Visoki napon, Zlatna žica, Sam protiv svih – imali su trenutke popularnosti, ali nisu ostavili veći trag.

U Srbiji je voditelj Milionera bio Ivan Zeljković. U susednoj Hrvatskoj pre Zeljkovića je to radio Tarik Filipović.

Kaže da je na voditeljski angažman gledao kao na kratkotrajni izlet iz svoje glumačke profesije, ali danas, posle 16 godina, kao doskoro voditelj Potere jedva čeka Milijunaša koji se u septembru vraća na hrvatske TV ekrane.

Ko su kvizomani i koji su njihovi motivi zbog kojih se prijavljuju za kvizove?  

"Imala sam dobru motivaciju, bili smo gladni", izjavila je Amerikanka Džojs Braders, prva žena kojoj je pošlo za rukom da sredinom 60-ih pobedi u, tada najpopularnijem, televizijskom kvizu The Question i osvoji 64.000 dolara.

"Ima ljudi kojima je izazov, ima ljudi kojima je minus na tekućem, ima ljudi koji nemaju minus i ne znam ko ih nagovori da se prijave", zaključuje iz svog iskustva sa takmičarima Tarik Filipović.

Popularni "tragač" Žarko Stevanović navodi da zavisi i da ima baš puno tih motiva, pre svega dokazivanje.

"Neki žele nagradu da osvoje, neki samo žele da se pokažu na televiziji i pozdrave porodicu, rodbinu i prijatelje – ima raznih motiva, raznih ljudi", kaže Stevanović.

Peđa Marković dodaje da nije ni mali fond u Slagalici.

"Ko dogura do finala, nije to tako rđavo, pogotovo što su to ljudi uglavnom studenti, nezaposleni, kojima mnogo znači svaka parica. Slagalica nema te prividno velike fondove kao recimo Milioner, ali niko nije uzeo glavnu nagradu u Milioneru", navodi Marković.

Ako su kvizovi ogledalo društva, da li su onda pitanja odraz opšte kulture? 

Kvizomani imaju utisak da su pitanja nekada bila teža, iako je dostupnost informacija bila manja. Danas su, kažu, pitanja lakša, iako se odgovor više ne traži u enciklopediji, već na Guglu.

Istoričar Predrag Marković smatra da tu ima problema oko tzv. opšte kulture koja je u nekoj vrsti opadanja.

Ljudi koji sastavljaju pitanja su prinuđeni da postavljaju lakša pitanja danas nego pre 20 godina.

"Nivo opšte kulture ne znamo da li opada, menja se. Vaš tata je morao da zna da osvoji devojku, današnji mladić ne mora da zna, ali zna nešto drugo. Oko toga se stalno vode rasprave da li opada nivo opšte kulture ili se menja pojam šta je opšta kultura", naveo je Marković.

Pab kvizovi – supkultura kviza 

Slika epohe se menja, televizija više nema monopol nad kvizovima.

Sada se oni nalaze na interetu, telefonima, a i u kafani. Englezi su prvi spojili proveru znanja uz kriglu piva.

Taj fenomen se vrlo brzo raširio po čitavoj Evropi, a pab kviz scena je sve popularnija u Srbiji.

"Ovo je veliko doba netelevizijskih kvizova već kviz kulture, imate čitavu supkulturu kviza, pab kvizove. Ako bi gledali po učešću kvizova u društvenom životu, ne na televiziji, ovo je zlatno doba pab kvizova i ostalih kvizovskih nadmetanja", smatra Peđa Marković.

Žarko Stevanović je sa svojim kolegama kvizomanima napravio Inkvizitor, gostujući kviz po pabovima.

Za OKO objašnjava kako pab kviz funkcioniše: okupe se ekipe od tri do pet članova, dođu u kafić, naruče piće, kviz master, odnosno domaćin kviza sa video-bima čita pitanja, dok takmičarske grupe upisuju odgovore na praznim šablonima.

Teme su najrazličitije, pored pitanja iz opšte kulture, određene večeri imaju svoje specijalne teme kao što su npr. popularne serije.

"Pab kvizovi su jako popularni i u komšiluku. U Hrvatskoj je poplava te pab kviz scene, svako malo mesto ima pab kvizove, velika mesta da ne govorim", kaže Tarik i priznaje da je i sam učestvovao u tome.

"Jesmo u mojoj rodnoj Zenici supruga i ja sa prijateljima, čak smo bili drugi, nisam hteo otvarat svoju prebogatu škrinju znanja da ne kažu: evo ga, sve zna", dodao je Filipović.

Možda je škrinja znanja manja, ali je popularnost kvizova jako velika kao i nekada.

Bilo da sedite u stolici plavog takmičara ili preko puta tragača, u kafiću ili fotelji ispred televizora, takmičenje u znanju je uvek u modi.

broj komentara 4 pošalji komentar
(subota, 22. jun 2019, 09:01) - Маторац [neregistrovani]

Истина

Ја волим Слагалицу зато што нема претензије да буде шоу програм.А никад је не гледам кад останем сам.

(petak, 21. jun 2019, 22:44) - Vuk Perović [neregistrovani]

Sve su to odlični kvizovi!

Ovaku formu VOLIM DA GLEDAM na TV! Naravno, evo moje "večne liste" kvizova:
1."Kviskoteka"/"Slagalica" (neke od igara su preuzete iz "Kviskoteke"-"Asocijacije")
2. "Put u sjedište znanja"(TV Sarajevo-Rinko Golubović)
3."Brojke i slova" (TV Zagreb/HRT-Ivan Hetrich, posle ga je nasledila Vedrana Međimorec),
4."Potera" (RTS-uvek ne dobri već odlični Joca Memedović!!!)
5. "Visoki Napon" (RTS-Deki Pantelić)
......
ima jedan kviz koji se bavio filmom (vodio ga Mića Orlović a posle ga je nasledio Nebojša Đukelić), ne znam kako se zvao, mislim da je pobedio sadašnji direktor JK Aleksandar Erdeljanović, ako neko zna neka mi pomogne! Hvalaaa!!!!

(petak, 21. jun 2019, 22:23) - Kalesu [neregistrovani]

Kviskoteka

Kada se pominje kultni kviz "Kviskoteka" autora Laze Goluže, prva asocijacija je čuveni voditelj Oliver Mlakar, koji je odlično to radio. Manje se, međutim, zna da je ovaj kviz, u početku, vodio prvi spiker zagrebačke televizije, scenarista i reditelj Ivan Hetrih. Obojica i danas mogu biti školski primer današnjim "prezenterima" i voditeljima na mnogim televizijama u Srbiji.

(petak, 21. jun 2019, 14:05) - Dragan [neregistrovani]

Potera

Kvizove nema ko da popularise.POtera nema npr. nikakav prioritet u odnosu na druge enisije,nikad se ne zna hoce li biti emitovana ili ne.zavrsi se sezoba,a emisije gde sam,ja licno,ucestvovao nije emitovana,i nikom nista