Nove žrtve bombardovanja i dve decenije kasnije

Predsednik Komisije za istraživanje posledice NATO bombardovanja Darko Laketić kaže za RTS da je, u saradnji sa "Batutom", sprovedeno istraživanje na generaciji dece rođene nakon agresije jer je bilo moguće isključiti sve faktore rizika, što nije moguće kada se ispituje starije stanovništvo.

Darko Laketić je, gostujući u Dnevniku RTS-a, objasnio da je urađeno naučnomedicinsko istraživanje sa Institutom "Batut" koje je pokazalo da je postojao toksin koji je decu od pete do devete godine učinio podložnijom na nastanak malignih bolesti.

"Kao ispitivanu grupu smo uzeli decu jer tu ne postoje faktori rizika i samo istraživanje zato ima veliku naučnu vrednost", napominje predsednik Komisije za istraživanje posledice NATO bombardovanja.

U narednoj fazi istraživanja Komisija će pokušati da identifikuje o kom toksinu je reč, dodaje Laketić.

Istraživanje je sprovedeno na generaciji dece rođene nakon bombardovanja.

"Od trenutka izlaganja toksinu do manifestacije bolesti potrebno je da prođe neko vreme. Za maligne bolesti krvi treba oko osam godina, a za solidne tumore od 14 do 18 godina. Imamo dovoljnu vremensku distancu da uradimo istraživanje", ističe Laketić.

Objašnjava da postoje čist i prljav osiromašeni uranijum.

"Čist osiromašeni uranijum nastaje kao sporedni produkt fisije u reaktorima. Prljavi osiromašeni uranijum je istrošeno nuklearno gorivo gde postoje i primese plutonijuma, americijuma, a oni povećavaju toksicitet. Značajno za osiromašeni je da je nefrotoksičan (oštećuju bubrege), citotoksičan (oštećuje ćelije), kancerogen", napominje Laketić.

Objašnjava da je uranil jon, koji lako reaguje sa biološkim molekulima, ono što osiromašeni uranijum čini štetnim.

Laketić podseća da je NATO tokom agresije ciljao objekte infrastrukture u kojima se nalaze jedinjenja sa jačim negativnim efektom na ljudskom zdravlje nego uranijum.

Kao primer navodi Kragujevac, u kom su pogođeni elektrotransformatori puni trafo-ulja.

"U trafo-ulju ima piralena, koji je jedna od najkancerogenijih supstanci. Piralen se zatim izlio u Lepenicu", podseća Laketić.

Laketić ističe da Srbija sada može da sprovede mere prevencije stanovništva, rano lečenje i asanaciju životne sredine gde je neophodno.

Podseća da je NATO agresija izvršena protivpravno – bez saglasnosti Saveta bezbednosti. Zbog toga, dodaje, Srbija ima pravo da traži pomoć u lečenju, prevenciji, sanaciji životne sredine pre svega od zapadnih zemalja.

Prvi preliminarni izveštaj o posledicama bombardovanja biće objavljen 2020. godine.

broj komentara 4 pošalji komentar
(subota, 20. apr 2019, 13:01) - anonymous [neregistrovani]

Vreme ne radi za nas, a i sami radimo protiv sebe, mozemo li da budemo drugaciji ?

Bombardovanje je bilo 1999. godine, sada je 2019. godina , premalo se uradilo na rasvetljavanju i obelodanjivanju sve stete na zdravlje ljudi u tih 20 godina,
Mnogo ljudi nam oboleva i umire, kasinimo u svemu, pa i u istrazivanjima.
Neka druga zemlja da je bila na nasem mestu, do sada bi imala 100 kompletnih istrazivanja sa rezultatima, dokazima, cinjenicama, podnela bi na stotine tuzbi protiv NATO bombardovanja, a kod nas, nista i skoro nista.

(subota, 20. apr 2019, 08:31) - Helleri [neregistrovani]

Treba ne samo čitati tekst nego i razumeti

Ne radi se samo o bombama sa osiromašenim uranijumom koje su bacane na teritoriji KiM. Reč je o pogođenim hemijskim postrojenjima kojih ima na teritoriji cele Srbije.

(četvrtak, 18. apr 2019, 12:51) - anonymous [neregistrovani]

Okolne zemlje

Sigurno je da je i u okolnim zemljama povećana stopa oboljevanja usled bombardovanja ,samo što tamo nisu vršena takva istraživanja.

(četvrtak, 18. apr 2019, 11:57) - sm [neregistrovani]

??

Kako je moguće da nema žrtava u Sofiji, Podgorici i Skoplju koji su svi bliži Kosovu nego veći deo Srbije?