Stiropor ponovo odobren za izolaciju objekata

Posle dve godine zabrane, ponovo je odobreno korišćenje stiropora za izolaciju objekata. Kod nas je usaglašavanjem propisa sa evropskim direktivama dozvoljeno samo korišćenje prirodnih i ekoloških građevinskih materijala.

Stiropor, i to bar od pet centimetara, dobra je termo-izolacija. Zbog loših hemijskih svojstava bio je gotovo povučen sa tržišta jer se mogao ugrađivati samo na prizemne zgrade. Nedostaci su ispravljeni i Pavilnik o bezbednosti od požara vrtio ga je na fasade visokih objekata.

"Stiropor kao materijal sadrži ogromnu količinu vazduha, ja mislim skoro 90 odsto. Na temperturama preko 80 stepeni on se topi, nestaje. Svi izolacioni materijali koji se upotrebljavaju moraju da budu samogasivi. Znači, ne sme da širi požar. On se zapali i istopi se, ali se ne širi dalje i ne razvija otrovne gasove", kaže Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije.

Zakon o efikasnom korišćenju energije ide korak dalje – zahteva samo prirodne građevinske materijale: mineralne vune, drvo, a i boje su na bazi vode.

Pomoćnik ministra energetike Miloš Banjac kaže da što se tiče "eko dizajna" to je nova vrsta Direktive koja treba da se primeni.

"One se isto odnose na to, da se proizvodima koji su energetski neefikasni ne dozvoljava stavljanje na tržište", objašnjava Banjac.

Rodić dodaje da se izbacuje sve što je zapaljivo i otrovno.

"Primenjuje se kao u neka stara vremena kreč, prirodni materijali cigla, crep, a sve što izaziva i kancer i neka druga oboljenja se izbacuje", ističe Rodić.

Kombinacijom prirodnih materijala sa stiroporom dobija se velika ušteda energije.

Analize pokazuju da dobra izolacija zidova i krova može da prepolovi potrošnju energenata za grejanje, a leti struje za hlađenje. Na izolaciji ne treba štedeti jer se taj tošak kroz umanjene račune isplati za tri godine.

Stiropor u Srbiji proizvodi 14 fabrika koje se nadaju oživljavanju proizvodnje jer im je u protekle dve godine zbog zabrane tog materijala za trećinu pao promet.

broj komentara 6 pošalji komentar
(ponedeljak, 01. apr 2019, 07:17) - Dr.Top [neregistrovani]

@Miki - Stiropor

Polistirol proizveden po novoj tehnologiji za primjenu u građevinarstvu spada u grupu teško zapaljivih materijala. Gori samo dok ga držite na plamenu, kad se skloni sa plamena on više ne gori.

(nedelja, 31. mar 2019, 22:54) - Dr.Top [neregistrovani]

Polistirol

Polistirol je dobar izolator i u zapadnoj Evropi se masovno koristi kao izolator fasada i ravnih krovova. U Njemačkoj npr. gdje je protivpožarna i ekološka zaštita na izuzetno visokom nivou,nikome još nije palo na pamet da ga zabranjuje. Tehnologija proizvodnje, kao i sistem ugradnje su uznapredovali tako da se u ugrađenom stanju postiže stepen "teško zapaljive" (B1) konstrukcije.
Najvažnije je edukovati stručnjake na poslovima izolacije, počevši od arhitekata do radnika koji ove materijale ugrađuju, a zabrane su rijetko kad donijele pozitivne rezultate.
Kod polistirola (komercijalno Stiropor) je najveći problem, šta s njim kad dođe vrijeme da se sve ove izolovane zgade budu trebale rušiti. Po današnjem standardu se na fasadu stavlja 20 cm izolacije. Kud sa tolikim polistirolom, kako ga odstraniti ili reciklirati a da ne bude ekoloških posljedica.

(nedelja, 31. mar 2019, 21:57) - anonymous [neregistrovani]

stiropor

Stiropor je proizveden od naftenih derivata,raditi sa njega je bolje nego sa mineralnov vunom jer ona grebe ali ko kaze da stiropor je prirodno sredstvo on LAZE.

(nedelja, 31. mar 2019, 21:55) - Miki [neregistrovani]

Stiropor

Stiropor nije samogasiv. Samogasiv znači da gori samo kada je direktno izložen plamenu a da se sam ugasi čim se udalji od plamena. A stiropor se može zapaliti kao papir i goreti dok ne izgori.

(nedelja, 31. mar 2019, 21:21) - Далибор [neregistrovani]

Само природно

Природни камен емитује канцерогени радон, али битно је да смо постали велики еколози.

(nedelja, 31. mar 2019, 21:18) - anonymous [neregistrovani]

Kom

Moram reći da je ovo poraz struke pred verovatno lobijem proizvodjača. Paradoksalno je kada država pokušava eko nametima da smanji upotrebu plastičnih kesa da daje zeleno svetlo za masovnu upotrebu stiropora koji je ništa više od vazdušaste plastike proizvedene u tablama. Vuna kao alternativa jeste skuplja ali sa razlogom koji se mora gledati dugoročno, no dugoročno sumiranje je velika boljka našeg mentaliteta.
Pritom i da ne podsećam na čuvenu tragediju od pre godinu dana kada je goreo soliter socijalnih stanova u Londonu zbog stiroporne fasade.