Sa kojim izazovima se suočavaju gluve i nagluve osobe u Srbiji

Gluve i nagluve osobe u Srbiji svakodnevno su suočene sa izazovima u obrazovanju, socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti i informisanju. Najveći problem je, kažu, nedovoljno profesionalnih tumača znakovnog jezika i nedostatak udžbenika prilagođenih njihovim potrebama. Ove godine, 23. septembra, prvi put se obeležava Međunarodni dan znakovnog jezika.

Njihov invaliditet nije fizički vidljiv, ali već pri prvom susretu sa drugima, nailaze na mnogo izazova.

"Gluvim i nagluvim ljudima je srpski znakovni jezik prvi maternji jezik, a srpski jezik im je drugi. I nekima je teško da se izraze na srpskom jeziku. I onda drugi ljudi misle da gluvi ljud ne znaju svoj jezik", kaže Mihailo Gordić, predstavnik Gradske organizacije gluvih Beograd.

Sa problemima se sreću na ulici, u državnim i javnim institucijama, obrazovnim ustanovama i medijima gde su im najpotrebniji profesionalni tumači znakovnog jezika. 

Predsednik Gradske organizacije gluvih Beograd Slađana Gordić kaže da je za zajednicu gluvih  jako važno da imaju svoj dan, da šira javnost vidi i razume da se osećaju kao jezička manjina, više nego osobe sa invaliditetom.

Znakovni jezik nije dokumentovan, što je najveća prepreka za odgovarajuće obrazovanje.

"Od 2009. godine kada je uvedeno inkluzivno obrazovanje, ne odmah, ali posle jedno pet, šest godina, škole koje su specifično bile orijentisane za decu koja su gluva, sada postaju multi u tom kontekstu, znači ulaze i deca sa drugim smetnjama u razvoju, i to jeste otežavajuće i za same te učenike, ali i za osobe koje rade kao nastavnici", ističe profesorka Pedagoškog fakulteta u Somboru Gordana Nikolić.

U našoj zemlji, prema podacima Saveza gluvih i nagluvih Srbije, ima oko 70.000 osoba kojima je prvi jezik – srpski znakovni jezik.

broj komentara 1 pošalji komentar
(subota, 22. sep 2018, 21:03) - anonymous [neregistrovani]

Copperminer

Odsad koristim 50% znakovnog jezika i 50% govora.