Poravnanja zbog povreda prava na suđenje u razumnom roku

Državno pravobranilaštvo i građani kojima je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku mogu da sklope dogovor oko obeštećenja - poravnanjem u vansudskom postupku i tako izbegnu dugotrajne sudske postupke i velike troškove.

Ministarka pravde Nela Kuburović, predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević, državni pravobranilac Olivera Stanimirović i direktor Pravosudne akademije Nenad Vujić potpisali su danas Uputstvo za unapređenje i promociju postupka zaključenja i izvršenja vansudskog poravnanja u postupcima za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

Prema ovom Uputstvu, predsednici sudova i postupajuće sudije će uz dostavljanje rešenja kojim se utvrđuje povreda prava na suđenje u razumnom roku stranci dostaviti i pisano obaveštenje o zakonskoj mogućnosti zaključenja vansudskog poravnanja sa Državnim pravobranilaštvom radi naknade neimovinske štete sa prilogom obrazca predloga za zaključenje vansudskog poravnanja.

Stranka će imati mogućnost da se o predloženom poravnanju izjasni u roku od 60 dana, a obaveza utvrđenja iz tog poravnanja će se ispunjavati iz budžeta Visokog saveta sudstva.

Prema rečima ministarke pravde, cilj Uputstva je da se ubrza postupak poravnanja i obeštećenja stranaka za koje je utvrđeno da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, radi izbegavanja novih postupaka pred sudovima.

Kako je ukazala, kada dođe do utvrđenja povrede prava, stranke i sada imaju mogućnost ili da se obrate ili državnom pravobranilaštvu radi vansudskog poravnanja ili da pokrenu parnični postupak pred sudom.

"Nažalos,t građani su se češće opredeljivali za tužbu za naknadu nematerijalne štete, koja opterećuje budžet Republike Srbije i troškovima advokata i izvršenja, pa iznos koji je tražen na ime obeštećenja na kraju bude trostruko veći", napomenula je Kuburović.

Pojednostavljen ppostupak pred Državnim pravobranilaštvom

Uputstvom je razrađen i pojednostavljen postupak poravnanja pred Državnim pravobranilaštvom i kako bi i se ono samo rasteretilo od zastupanja države u sudskim postupcima za naknadu štete.

"Nadamo se da će uz promociju poravnanja stranke moći brže i efikasnije dođu do naknade da se rasterete sudovi i samim tim da se smanji priliv novih predmeta a sve u cilju dostizanja sudenja u razumnom roku", navela je Kuburović.

Ona je istakla da sa Uputstvom Srbija ispunjava i iz Nacionalne strategije za reformu pravosuđa i Akcionog plana koji promovišu alternativne načine rešavanja sporova u cilju rasterećenja sudova.

Državno pravobranilaštvo će formirati Komisiju za donošenje odluka po predlogu za poravnanje čiji će zadatak biti da efikasno i jednoobrazno postupa po zahtevima koji će pristizati sa teritorije cele zemlje, najavila je Stanimirović.

Na taj način bi se, kako je rekla, iskoristila prilika da se značajan deo zahteva reši sporazumom uz minimalne troškove - uz izbegavanje sudskog postupka.

Prava na sudsku zaštitu nema, ako se sudi dugo i sporo

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević istakao je da pravo na sudsku zaštitu, samo po sebi nije dovoljno ako nije zaštićeno dodatnim pravima koja pospešuju njegovu delotvornost.

"Nemoguće je govoriti o pravu na sudsku zaštitu ako se sudi dugo i sporo, uz tolerisanje neažurnosti stranaka ili drugih učesnika u postupku", rekao je Milojević, pozdravljajući donošenje Uputstva.

Direktor Pravosudne akademije je najavio da će na akademiji sprovesti poseban program obuke sudija povodom primene uputstva.

Prema podacima koji su predstavljeni na konferenciji, sudovi su u toku 2017. godine primili 5.5.45 tužbi za naknadu neimovinske štete za povredu prava na suđenje u razumnom roku, a za prva četiri meseca ove godine još 3.268.

Sa pretmetima koji su ostali u radu od prošle godine - 2.698, ukupan broj u radu ovih predmeta je 5.966, zbog čega je neophodno efikasija primena poravnanja.

broj komentara 0 pošalji komentar