Beograd nudi olakšice firmama koje koriste ćirilicu

Kada se ukrste svetski brend i naše pismo – ćirilica, nastaje, kažu, prava atrakcija. Ovaj spoj davno je poznat na ulicama Moskve i Sofije, a kod nas je jedna od mera da se zaštiti naše pismo. Najpre na ulicama prestonice. Firme koje su zakupci prostorija grada imaće pet odsto popusta na sve takse ako naziv firme istaknu na ćirilici.

"Time smo hteli da podstaknemo i druge organe i druge lokalne samouprave da na ovaj način pomognu da se sačuva ćirilica", kaže zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.

Od Slavije do Knez Mihailove više od 95 odsto radnji ima naziv na latinici, a nove pogodnosti važiće i za strane i za domaće vlasnike.

"Kada pričate  sa strancima i kažete da želite ćirilicu, da želite da sačuvate svoje pismo, oni to razumeju zato što oni čuvaju svoje pismo i svoju kulturu i tu nema problema. Više problema je sa našim ljudima koji ne razumeju i misle da treba da zaboravimo ćirilicu", kaže Vesić.

Prema podacima Agencije za privredne registre, u Srbiji su registrovana 127.604 privredna društva i 234.269 preduzetničkih radnji, a broj onih koji su na ćirilici je zanemarljiv – tek oko pet odsto privrednih društava i nešto više od jedan odsto preduzetničkih radnji.

"Jedan od načina je ukazivanje na lepotu ćirilice. Ćirilica je stvarno jedinstveno i lepo pismo, a i šteta je da polako nestaje. Ona nema nikog drugog sem nas", kaže istoričar Predrag Marković.

Lingvista Vlado Đukanović ukazuje da bi sa "pametnom propagandom ćirilice" trebalo da se počne od prvog razreda osnovne škole.

"U tome treba da izdržite 20 godina, do kraja ciklusa školovanja", napominje Đukanović.

Praksa zaštite kulture, pisma i jezika poznata je u svim zemljama, pa se u Francuskoj npr. naplaćuju manje firmarine kompanijama koje koriste francuske nazive.